Учитељ

248 | си. | „Учитељ

идеје“, вели за њега један његов савременик. Отуда често нејасност израза његових мисли.

У времену пре револуције он је био поборник до_маћег васпитања, после револуције он је више присталица државног васпитања (5[ааћ5 егдећипо). У једном своме спису он довикује Мариским пријатељима: „Европу не може ништа спасти, до велика и проста снага националног образовања.“

По Песталоцију истинско народно образовање треба да буде свестрано, хармонијско. А оно се састоји у физичком, духовном и моралном образовању. Песталоци је се залагао свом снагом за стручно образовање народа, за радно, уметничко и научно образовање. Сваки сиромашан човек има право, да му држава пружи "средства за радно и уметничко образовање. Приватна својина као препрека народном образовању јесте друш-

твена вештачка творевина и нема никаквог оправдања

"на опстанак. Тако исто не треба да постоји ни држава ни друштво, које не пружају никакве могућности да се народ образује и васпита.

Ове своје погледе Песталоци. је изнео јасно И ОД-

ређено у своме спису: „Погледи на индустрију, васпи- |

тање и политику“.

У „Линхарду ОГ етрурди“ Песталоци је снажно нагласио човечије право изнад права својине и гослодарства. Он ту вели:

„Човечије право на храну и кров, право на подмирење свих потреба људске природе јесте од Бога и хришћанства прече и више од свих права својине и господарства. с

"5. Песталоцијева религија.

Шта је учинило Песталоција борцем за друштвену и школску реформу, шта га је направило инстиктивним оснивачем народног | васпитања и творцем великих истина 2

Без сумње његово велико саосећање према бедним и слабим, његова жарка љубав према народу и чове-

а ЗА ара би