Учитељ

608 Учитељ

даје: „али ми се опет за сад чини, да им је уза њих најприличније мјесто“. Вук је у праву што је тако мислио, јер ако. свих дванаест песмица'и нису дечје успаванке, оне су, ван. икакве сумње, дечје песме. Тако, дакле, у Вукову зборнику имамо огледе и те врсте народног певања. Песмице су под бројевима 273—284, немају посебних имена, а ми ћемо их у овом погледу обележити бројевима 1—12. Оне су, истина, самоиз једног краја нашег народа; мало их је — па ипак за проучавање ове врсте народног песништва пружају неколико. лепих података. АП

Другу, мању, збирчицу таквих песама налазимо у деветом одељку оне књиге која је по Вуковој смрти први пут штампана у Бечу 1866. У овој су књизи песме које је по Херцеговини сабрао Вук Врчевић и послао их Карацићу, који је збирку“ прегледао и „за штампу приредио“. Песмица које нас овде: интересују има свега пет.

Познато нам је да сличних народних песама има (ош, али оне нису побележене руком која би скупљачки посао урадила зналачки и онако како га је радио Вук. Биће, даље, и у Вукову зборнику још нешто таквих приложака који би се могли уврстити у ред дечјих народних песама — као што је H, пр.. она под бројем 147 из одељка „Перашких. почашница“. То је“ песмица:

Дјетету.

Паде листак дрењине. Усред чаше ђечине, Да је знала дрењина,. Да је чаша ђечина, Врхом би се повила, Па би чашу попила.

И око и чело

Све нам весело!

У истој, првој, књизи Вуковој има под бр. 678 песмица „Дјечина игра“. Песма је из Срема, а Вук уз њу приказује и једну дечју игру, која се, познато нам је, и сад још игра. Песмица од десет стихова прати радњу а почиње се:

Умре, умре, Рајоле, Рајоле, Туђој мајци на крилу, на крилу; „ Зовите му сестрицу, сестрицу.... Иза