Учитељ

49 народним дечјим песмама 608

Али та песма још мање долази у врсту оних дечјих пе„сама о којима ће овде бити речи. Она је без симболике, која је у игри јаснија.

Симболике је знатно више у песми бр. 377 „Сала Бога не моли“, која је веома налик на песму бр. 2 „На просидби“. "Чудновато — од обе је пунија и боља песмица која још и сад жави у устима дечјим. На коју песму мислимо видеће се из навода Вукове песмице, која гласи:

Имам коло и коло и коло, „Дајте нама до једно, до једно. Ми не дамо ни једно ни једно. А ми ћемо на силу на силу. Сила Бога не моли не моли, Ветар горе обломи, обломи. Крижна врата отварај, отварај. Отворена с вечера с вечера.

Друга је песма, како каже“ Вук, сачувана „злочесто“. „Добра је напомена да су ове две песме постале једна од друге, „а ни једна још (особито на крају) да није као што би ваљало и као што је у почетку било“. Овде је питање о варијантима, и ми мислимо да је жива песмица, која се још пева, и старија и боља од обв ова Вукова записа. Али сав тај предмет долази у врсту оних песмица као што је мало пре поменута „Дјечина игра“.

Осим свега тога, свикли смо већ да у различитим дечјим 'књижицама налазимо и друге, нарочито побожне и моралне, народне песмице — али се, из појамних разлога, у овом говору о народним дечјим песмама морамо ограничити на по„менуте кружиће Вукове.

Прво што се у говору о овим песмама мора напоменути јесте несумњива истина, да их је створила прастара веза обичаја и певања. Некада је све пословање човеково пропраћано песмом, тако да је готово свака врста рада имала и својих песама које се само уз њу певају али се ни посао без њих не врши. Векови су покидали ту везу, учинили су да је у већини "случајева престала, а где је и остала она је толико порушена да јој се некадашња веза тешко може уочити. Само се јошу неким крајевима нашег народа одржала та веза доста јасна и то тек у појединим моментима. Такав је, на пример, случај са 'сватовањем и сватовским песмама у Херцеговини или у Боки