Учитељ

610 Учитељ

Которској. У ту, дакле пространу групу ритуалног, обредног“ или обичајног певања спадају и дечје народне песме. Ако је некада тешко било подизати лозу, воћку и усеве, ако је посла изискивала берба и коскдба — те је сваку од таких, и сличних, радња ваљало пропраћати песмом као врстом молитве, наде и жеље за добар почетак и још бољи свршетак — много је теже било, и остало, подизање властитог подмлатка, најмилијег чина човекова живота, посла који никад није без страховања, без борбе између најлепших нада и најтежих слутња. Сваки чин, свака помисао о животу дечјем везани су за жељу, спојени су са слутњом — а све се то, прирсдно исказивало песмом.. Узмимо баш оне које су се певале при успављивању. Спавање је престанак обичног живљења, прекид после кога треба да: се јави живот још у лепшем виду, документован у новој снази у здрављу, у порасту. Тај је прекид ипак драг, јер је потребан. Није ли сасвим оправдано што се прати песмом и почетак и свршетак његов, што се песмом успављује и што се, често, песмом и буди онај који нам је најмилији и најдражи 7" Наравно — нису све ритуалне песме постале у једчо, најстарије, доба; по угледу на оне које су старога порекла ницале су и нове — али све на основи оне везе између песме и живота. Према томе нико и не мисли рећи да су све дечје песме: најстаријег постања; не, али су све ове о којима је овде peu поникле на тој раној основици, и то је оно што је у њихову проучавању за нас главно. Јер ваља разликовати на тај начин постале дечје песме од оних које се у литератури стварају за забављање деце. За ове је последње једном било постављено, веће бити умесно, питање: да ли оне уопште и припадају књи– жевности, посебице поезијиг За оне, пак, прве нико, који им познаје природу, неће двоумити да иду у предмете психолошког · и књижевно- историјског проучавања.

И ако немамо велики избор њихов, ипак песме о којима је овде говор, с разлогом можемо поделити у две групе, Једнесу више идеалистичке а друге више реалистичке. Ако је реч,. на пример, само о успаванкама, онда у прву групу иду оне које говоре о сну као о неком живом предмету, о бићу ксједолази зато што постоји; у другој би групи биле оне које певају о опажању ока, о доживљају и сазнању које и дете можепојмити ,