Учитељ

О народним дечјим песмама 611

Ako је овака класификација тачна — а нама се таком показала кад год смо о предмету размишљали — онда неће бити варка кад речемо да у првој групи има побожног елемента, у старинском смислу, да садрже нечег молитвено- осећајног. Сан је биће које живи, иде, има вољу, пуно је моћи да оснажи. „Нек се гоји злато моје“, жели се у једној песмици друге групе. Уз овај, више морални, мотив песме додирују и другу страну старог, задружног живота: ваља се сном окрепити, па онда погранити, воде у кућу донети, пословати, мајку у раду одменити. Стога је сан добротвор за радне и уморне, радни су, пак, и уморни само они који су здрави — снажни — зато сеи деци прижељкују ти атрибути. Још је сан пун благости и лепоте, он „воли и љуби дете, он му говори, склапа му очи, леже поред детета у колевку и најбољега зове да га успава.

Такве су, у поменутом одељку Вукове књиге, првих пет песмица. У једној се приказује како:

Санак иде уз улицу, Води — Јова —— за ручицу; Санак јову говораше: „Ходи, Јово, у бешику, „Да се санка наспавамо „И у јутру подранимо „И водице донесемо, „Нашу мајку одмјенимо.“ У другој санак зове дете, па га љуби и говори му: „Ушикај се, драго моје.“

Детету се, даље, пева: Ти си трудан и уморан.

Сан тражи добро дете да га успава:

Сан ме мори, сан ме ломи, Спавала бих ја: Али мене санак не ће, Него Јова мог; . Чувај, санко, Јона мога Чувао вас Бог...

У другој су групи песмице 6—12. Као што се у првим причама деци помиње сно што она могу разумети, што бару неколико познају, тако се и у овим песмама певају: кокот, кока, коњ, кобила, од тица се именује соко, из разлога што се и дете

· тако најрадије назива, гарофани (каранфили) и др. Детету се