Учитељ

612 Учитељ

пева као јунаку, према животу и природи оногг краја из кога је песма:

(О соколе, мој соколе!

Не лети ми уз прозоре,

Не ломи ми гарофане,

Не буди ми Јова мога:

Јер је трудан и уморан: ~

Синоћ ми је с пута доша,

А сјутра се на бој справља.

Пшеница се у пољу приказује као гора или као честа У којој су вуци, али је смер певању вераздвојност материна од детета, управо њено истицање;

Цуцу, цуцу на коњу, Вуци т' мајку закољу У шеници у пољу!, Немојт', вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати, |

И ако оваким песмицама у начелу признајемо куд и камо дубљу старину, није на одмет прибележити овде Вуково казивање да су и њему ову песму као маломе детету певали, да је, дакле у осамнаестом веку била довољно позната. Важније је што се. ока овамо на доњој Дрини знала тако исто каои у Горњем Приморју.

Али се све ове песмице могу још и друкчије квалификовати. Једне су изнесене као слике, а у другима је непосредно исказивање жеље. Као пример првих може се узети већ наведена: -

| | | | 3

Санак-иде уз улицу... ИТ. E, Или десета: Шикала се барка Пут светога Марка, Пуна барка шенице И попове ђечице. · _ Удри, попе, ђечицу;- - o Да не газе шеницу! Ова лепа слика шикања — љуљања иди њигања — барке на мору има још један израз који не би могао бити спшти. ј Пре свега, на копну се не би могло певати о барци на. мору, јер је то њима — па и великима — непознато. Друго је стих ·