Учитељ

Против логизма и рационализма у основној настави 461 силним одредбама, безначајним системима. Све те радње, под именом „примене“, не само што не одговарају духу елементарне наставе и потребама дечјег духа. Него су овима и противне. А да су, врло често и врло обично. питања која се деци упућују овећ мало проста, може се мислити већ по горе наведеним, што је и умно развијеним лицима врло тешко знати: какви су људи који верују и који не верују, и који све верују а који све не верују у Хривта, чему све учи једна Христова прича, шта је то што треба да чини углед код тако високо истакнутих личности, каква је Исусова или њеког Светитеља, зашто нам се нешто допада или не допада, зашто нешто волимо или не волимо. |

Разлог за сва таква филозофирања с децом ваља тражити у преношењу важности логичке норме, принципа учења вишег течаја, на област чисто психолошке норме, тамо где треба да важе искључиво принципи чулне очигледности и чулне маште, простог примања и механичког памћења, закони психолошких асоцијација, у опште речено, захтеви психолошке норме. Да елементарна настава у истини може рачунати само са психолошким мишљењем деце, доказују многи примери погрешака у одговорима њиховим тамо где се очекује неко разумевање и разликовање. За пример узмимо само неке од прибележених одговора ученика [ разреда код методске јединице „Спасов дан“: „Исус је сишао с Неба да благослови своје учење“, „.--да своје ученике ушишава“, „Христос се прво јавио мајци Марији“. Овакви одтовори, у истини, не показују погрешно схвашање, већ погрешно опажање, које је могло доћи од нејаснога говора, или од слабе пажње, а понајпре од још неразвијеног унушрашњег чула“ у деце, што је и допустило да се изврши асимилација (сливање) представа речи: учење — ученике, утишава — утеши, мајци Марији — Марији Магдалени. Слиле су се представе које не само што немају никакве уну-

трашње, Него ни за сливање довољне спољашне сродности.

Извршена је, макар и изопачена, исихилошка асимилација, прво, што се није успело да се код јасно изговорених и поновљеник или прибрано примљених речи изврши сливање у представе,

које би биле довољно јаке за репродукцију, и друго, што је

дух ученички неспособан за намеравање логичке аперцепције идеја.