Учитељ

462 Учитељ

Да су духу ученика основне школе доиста стране логичке аперцепције идеја, да је од ума ученика елементарне на. ставе далеко свако резоновање, логичко премишљање, довоЂење у логичке и каузалне везе, поређење и закључивање. нека послужи за доказ чињеница, за детињству, ни у времену основне школе, нису природна питања као што би било ово које се само одраслима може наметнути: Како је Јован могао крштавати људе по сред зиме у реци, у отвореном пољуг Шта више, и кад би се десио такав случај, да се неко дете нађе побуђено сопственим премишљањем на такво или на то питање, ово се не би друкчије могло протумачити већ опет чисто психолошки. Јер и нама је то питање пало на памет чистом репродукцијом представа, прво сећањем на богојављенске хладноће, и друго, сећањем на пределе, на Палестину, где нема зиме. Захтевом пак, да деца доносе закључке по питањима која за своје одговоре претпостављају чисто логичке анализе им синтезе, апстракције и асоцијације, у толико више запада се у погрешке, Од таквих питања овде нека нађе место резоновање које се односи на високу идеологију Христове науке, као што су: вашто се Исус јавио прво Марији Магдалени2 Зашто се никако није јављао својој материг А таква питања, може се слободно рећи, спадају у најбоља своје врсте — у вишој настави, но у најгора код основне наставе. Међу тим, данашње дидактичко учење слабо показује смисао да чини разлике у оценама вредности по психолошкој и логичкој норми. Оно не зна за страх од нечега у нижој, што треба желети у вишој настави. А зна се за опште познату истину, да се једна иста. ствар у једном времену и народу може сматрати као добра и целисходна, док се у другом времену и народу узима за нецелисходну и штетну.