Учитељ

Јединствена обучна основа за основне школе 267

културна појава имао је значајних посљедица у политичкој хисторији многих народа, а насељење јужних Славена на територију некадашњег римског империја имало је знатних културних. посљедица у њихову животу.

Почеци хисторије у народној основној школи падају у исто вријеме, кад и почеци географије, наиме у оно доба, кад. се дијете упознаје са својим завичајем, јер га тада не посматра само са географске стране, него и са хисторијске. Ти почеци нијесу суставно изношење догађаја и установљивање прагматичности, него се она подаје понајвише у форми прича, које народ приповиједа у дотичном крају. Пригодом расматрања појединих дијелова завичаја долази дакако у обзир и њихова хисторија, па тако се почиње код дјетета развијати занимање за прошле догађаје, интерес, који треба да ученика послије води у хисторијско разматрање народне прошлости. У свакоме мјесту колају у народу приче и пјевају се пјесме, у којима се спомињу прошли догађаји, имаде цркава, манастира, градина са хисторијским предметима, све то треба да се сабере у првим почецима хисторијске обуке, а главна је теме сврха, да дијете изграђује у себи појам о прошлости, који код њега у то доба истом настаје и то управо индивидуално, оно се наиме опомиње својих властитих прошлих доживљаја онамо од треће године живота. Помало оно замјећује, да су настале промјене и у ономе, што се налази око њега, а у то долази и прва хисторијска обука, те његово психично стање почиње да даље развија, Прошлост појединих објеката и људи, који су с том њиховом прошлошћу у вези треба да их мало помало доводи до схваћања да и поједини социјални скупови имаду своју прошлост, и како га географија уводи у те социјалне скупове

треба и хисторија, да помаже разумијевање њихове органи-

зације. Упоредо с географским познавањем народа треба да тече у народној основној школи и хисторијски поглед, који помаже јачати схваћање социјалне заједнице. Према томе намеће нам се за хисторијску обуку исти ред као и у географској обуци, наиме на најнижем ступњу хисторија завичаја, у трећем

и четвртом годишту народна хисторија, а у највишим годиштима.

народна хисторија нарочито освијетљена догађајима опће хисторије политичке и културне. На најнижем ступњу Течење појма о прошлости, након тога изграђивање појма о народној,