Учитељ

442 Учитељ

KK III

општења може потпуно заменити тенденцијом затајивања, тако да ово више уопште и није природна измена мисли, већ продукат намерног споразумевања. Но апстрахујемо ли ове случајеве, који припадају једној сасвим другој области, и упоредимо ли материјал, прикупљен с најразличитијих страна земљине кугле и из најразличитијих културних кругова, наићи немо на сагласност, која ће нас изненадити. Природно, не постоји она у свима појединостима: представе. Индијанаца . разликују се делимице од представа цивилизованог Европљанина или Аустралијанца, али мимички знаци, који се односе на поједине конкретне објекте, наличе међусобно тако јако, да се н. пр. многи од знакова мимичкога говора европских глувонемих налазе код Дакота — Индијанаца. Кад би се какав глуво-неми Европљанив пренео међу ове Индијанце, вероватно да би се он с њима лако могао споразумети. У новије је време међутим овај извор испитивања природног мимичког говора пресушио пошто је све више узело маха обучавање глувопемих гласовном говору. Отуда поглавити материјал за проучавање природног мимичког говора глувонемих пружају данас још увек старија испитивања немачког учитеља глувонемих, Шмалца, (1. издање 1838., 2. 1848 ), као и нешто доцнија испитивања Енглеза Скота (1870.).

Пита се сада, можемо ли из ових испитавања спонтанога мимичног говора докучити како он постаје, Т. |. дознати саме мотиве његовог постанка, а према овоме, како зацело смемо рећи, и мотиве језика уопште Према вулгарном схватању саопштавање сопствених садржаја свести другима потиче или из тако званог нагона за општењем, или из интелектуллних процеса, вољних рефлексија и радња. Но ако посматрамо мимички говор у самом његовом постанку, видећемо ту нешто сасвим друго. Он не потиче из интелектуалних расуђивања и вољно постављених сврха, већ из афеката и изразних покрета, који овај афект прате. Јер је он управо само природно продужење оних човекових изразних покрета, који постају и тамо,

"некој намери општења не може бити ни говора. Не само да

се, као што је познато, особито у мимици лица одсликавају чисти афекти, већ ове прве мимичке изразе, где год у TOK

"афеката уђу најважније представе, прате истовремено још и

покрети мишица и руку. Љутит човек гестикулира покретима,