Учитељ

Деоба Јакшића 491

И највећа радост што имадеш Од песама које, лепа, знадеш Једну само —

Остале.

Једну ! Јелица. Али смем ли

Не питате: знам ли и умем ли

Ружа.

Не питамо, јер су знани дари Којим глас ти мили господари

Драгојла.

То већ знаде кој: зборит не знаде ! Јелица.

Ваљда рибе»

Драгојла. Брз се језик спрема јелица. је ли тајна — нека ни ње нема ! Остале. Кажи! Кажи !

Драгојла. То је туче било ! Ил' не јуче — главно да је било. Запевала својим гласом јела, А рибица једна се зансла Па све ближе — до Јелице стиже Остале. Тако само! Даље, даље, кажи! Јелица. Даље нема —- заповест не важи! Милица. Како нема2 Ружа. Шта се даље спрема 2 5: