Учитељ

492 Учитељ

Драгојла. Даље ћутим — ту не беше зала... А та лепа рибица се звала —

Милица. Кажи, треба —

Драгојла. Избраници неба !

(Загрли Јелицу па јој шапне.)

Милица.

Сад је јасна приповетка цела ! Ружа.

Ја сам Ружа — а румени Јела ! Јелица.

Зора ова веселост вам дала!

Лако | вама — али то је шала,..

. (Уздахне)

Драгојла.

Лакше, Јело, девојче умилно,

Не уздиши ни тужно ни силно,

Може звоно да се тек занија

Од уздаха што срце извија,

Света црква Ружица ће верне

Да позове на молитве смерне

Пре нег време обичајно дође,

Пре нег' попа богомољи пође,

Него певај, ил да кажем свима Ружа. Кажи ! Кежи ! Милица. ,

Боље певај њима ! Јелица.

Весеље је за времена боља —

Ал' ћу певат' када вам је воља.

(Почне певати — уз прашњу осталих и музике.)

„Сунце зађе за Невен, за гору, „Јунаци се са мора мзвозе —

ма GO ONO