Учитељ

500 Учитељ

Колко оста делиће се братски.

У свету се све по себи мења, Разлама се брдо тврдог стења, Понестају реке, мора течна Само. љубав братинска је вечна! Иду дани, живот бриге враћа, Одељени — остајемо браћа.

А ви знајте: колико нас има

Брат ми Дмитар поглавар је свима !

(Војводе се клањају)

А сад, браћо, да у душе слогу „За све вишњем захвалимо Богу !

(Он напред џи онџи за њим иду у цркву.)

VIII

Долази Анђелија а за њом паж носи у руци велику златну чашу, покривену малим убрусом. Анђелија. Није л варка — дужност своју знаћу, Свог девера овде сачекаћу.

Паж.

Светла госпо, руменику ову

Хоћу л' принет' јутрос благослову, Хоћу ли је у цркву унети,

Кад ми даде довде је донети 2

Анђелија. Нећеш, дете.

Паж. То ће боље бити, Могло би се, ко зна, догодити Да унесем купу пуну вина, Као што је закон из давнина, А да празну ја из цркве свете Изнесем је —

Анђелија.

Баш си право дете ! Ти не пијеш -— истина ли није 2

солане