Учитељ

Деоба Јакшића 501

Паж. ја не, госпо — али попа пије !

Анђелија. Знаш да причаш —

Паж.

_ Не знам, госпо, н'умем,

Ал' слушати — о, то већ разумем ! Волим приче: где се зора рађа, И о шкољци што плива ко лађа, О вилама и бисерном низу —

IX Анђелија пи паж. Нагло уђе дворанка. Дворанка. Страх ме, госпо, несрећа је близу! Са бедема гледах у даљину Кад господар пође у планину, Докле зађе путом и околом, Он отиде с коњем и соколом, Већег добра не зна од тог дебга — А сад хита граду без обдга. (Звоно зазвони. Из цркве се чује појање: „Тебе Бога хвалом...“у Акђелија (трекрсти се) Мој господар г Није л' страшна судба, Добрим плодом родиће ми трудба! |

БХ. Анђелија, паж, оОворанка. Из пркве излази Богдан с војводама. Богдач (Анђелија) Драга снахо, спремисмо се теби.

Анђелија. | Лепшег часа не пожелех себи. И на сусрет пошла сам ти сада, О, ал ми је душа ведра, рада, Што те јутрос поздравити могу, У радости захвалити Богу,

И молити —