Учитељ

502 • „У чеи те Љ

Богдан. Ти да молиш> Мене Чиста душа тако врле жене Као што је моја драга снаха Заповести нека даје маха ! Анђелија. Знаш колика беше радост наша Ова златна молитвена чаша 2 Од оца је понех са венчања Пуна среће и без очајања Па те молим ради Спаса истог, За знак мога поштовања чистог, Једну жељу да ми с душе снимиш: При деоби да је на дар примиш ! (Узме об пажа чашу па је поднесе Богдану и поклони се.)

Ботдан (прими чашу) Снахо мила од мене ти хвала Све ти друго Божја милост дала ! (Пружи чашу пажу, који је узме па стоне са Богбанове стране.) Али за дар — уздарје од реда! А ти кажи — закон заповеда !

Анђелија.

Велик поклон — смирено признајем —

Богдан.

А ја радо и од срца дајем.

Анђелија (свечано и одлучно. Поклони ми — спомен ових дана Сив-сокола и коњица врана !

Спомен такав вечнога је доба !

Богдан (тргне се па онда силно и весело: Срећна била — већ су твоја оба! (Анђелија та пољуби у руку. — Из цркве се чује појање: Људи име Господње...“) XL

Они. Нагло улази Дмитар. Дмитар. “

Анђелијо, моја верна љубо! Да ми ниси брата отровала2