Учитељ

508 Учитељ

изненађењем се увиђа докле иду тешкоће при растављању разних елемената, из којих се састоји цивилизација. То растављање и ја мислим овде да чиним, и нада се да ће та моја намера наићи на боље обзире, јер ово је мислим први пут, да се ово питање методички расправља".

|

Прво има интелекуална тачка гледишта.

Очевидно је, да доба цивилизовано садржи какво сазнање о стварима, које је више или мање дубље. Наука чини нераздвојни део цивилизације. Више је цивилизовано кад се зна, да помрачења месеца настају зато, што га земља заклони од сунчевих зракова, него веровати да је месец тада прождерала каква аждаја. Више је цивилизовано знати да је узрок болести: умножавање каквог микроба, а не гњев каквог анђела утаманитеља. 8

Уверен сам, да сва наша садашња научна сазнања која нам, (кад се сетимо прошлих времена) изгледају тако импозантна, у ствари неће представљати бог зна шта према наукама после четрдесет векова, или после десет векова или после само једног века. Довољно је зато, да упоредимо само нашу садашњу науку са оном од пре педесет година. Ми смо били сведоци преврату свих медицинских идеја и њиховом реновирању а што је све учинио Пастеров геније. У општој физици трансформација идеја извршена је необичном брзином. Необична, чудновата сазнања, појављују се сваког дана и наговештавају једну будућност са теоријама и концепцијама још чудноватијим и изванреднијим.

Дакле, са интелектуалне тачке гледишта, данас је цивилизација далехо виша, него у времену Леонарда да Винчи-а, па и Франклина, а такође далеко испод оне, у којој ће живети наши праунци.

Дакле цела цивилизација напредује са сазнањима.

Али овде је потребно једно врло важно разликовање.

Није довољно, ако је једна група писаца или научника успела дубоким научним студијама да открије неколико истина на стварима и бићима, да испита понеку од тајни које нас

') Дела, тешко употребљива, од Гондорсе-а, Гиво-а, Викле- -а, Гобино-а, то су више историје разних цивилизација него студије о при– роди саме цивилизације.