Учитељ

356 Учитељ

потпун тип, унети га у велику књижевну ризницу истине и. реалности. Он је почео, на учитељима је, да то наставе и доврше. А они могу себе приказати најбоље у потпуној истини.. и светлости. јер сви наши писци учитељских слика и типова, који нису били учитељи, нису ни могли показати потпуну истину и живот учитељев у оној мери, у којој то може најнепосреднији поснавалац тог живота учинити а то је учитељ.

Нека је слава великом Јанку, а нека буде и наша света дужност, да широм наше лепе земље, наставимо његово велико и узвишено дело! Сл С

ЈОТУНИЦА)

Од Јанка М. Веселиновића““)

„. Тешко путнику, који се бори са оваком непогодом! — мишљах ја стојећи код прозора и гледајући како снег бесносипа. Ветар је јаукао кроз оно голо грање као рањеник. Небосе и не виђаше; све, докле си оком могао погледати, бешенека сивкасто бела маса. На неколико корака, даље од себе, већ ниси више могао ни предмете распознати; мећава, као нека густа копрена, заклонила их је од погледа твога.

Моји пријатељи и другови сеђаху за столом око „руменике“ и разговараху. Ватра је весело пуцкарала у пећи. И заиста, на овој мећави, ништа боље од топле собице и чаше. „руменике“.

Домаћин ми приђе и куцну ме руком по плећима.

— Еј ти, сањало! Осгави се тога! Приђи ближе столу, па гледај од чега живиш! рече смешећи се и показа руком на чашу.

— Остави га! — рече Иван. — Стићи Њ6 он нас, ја те јамчим |

#) Читано на Св. Савској прослави у шабачкој гимназији. ##) Прештампано из „Учитеља“ за 1898. г.