Учитељ

366 Учитељ

Био је баш леп пролетњи дан. Он опет узме пропис, ја га опет вратих, и почех га посматрати испод ока

Уснице му играху, није плакао, али ми се по изразу лица учинило да се на нешто решио. 3

— Да ли нисам учинио горе2 —- помислих ја. 3

Пустих децу на одмор, а ја пођох у собу. Неко ме викну; Ја се окренух: — Милан држаше у руци пропис.

— Шта ћеш»

— Молим те, као оца, као Бога; прегледај ми пропис! Овако те молим!

Па клече и склопи руке.

Ђаци се окупише око нас

Ја узех пропис из његове руке.

— Добро! — рекох и пођох. ;

— Молим те, господине! — јекну очајнички.

Ја га погледах. Оно лице пуно бола, оне очи пуне суза, задржаше ме.

— Шта још хоћешр — упитах блажије.

— Немој ме мучити, господине!, Зар ја не умем научити лекцију Ево, питај шта оћеш!. Све знам! Знам и оно што уче у другом разреду!. А ти нећеш да ме видиш!. ја сам те наљутио! Опрости ми! Тако ми онда било дошло, али више нећу никад! Видећеш! Само ме ти немој мрзити!.. Немој онако да окрећеш главу од мене! Боље ме удри!.. Ево ја ћу сад ићи да осечем како оћеш штап, па ме удри! Само ми опрости |, Дај ми руку да ти пољубим. 3

— Ево! На руку!..

_А он докопа моју руку, па је окрете љубити, Стегао је тако грчевито као утопљеник, па не пушта... ја осетих како ми се лију млазеви топлих и росних суза његових низ руку, подигох га и пољубих..

Па кажу не знам ово и оно. Исус право има: Остави деведесет и девет оваца, па иди тражи ону заблуделу“.

Две године после тога био је још код мене. Ни трага од: јогунства!. Е

Данас је човек те још какав! Човек од уважења и још свештеник!.. Пре две године били смо оба у једном великом друштву. Он узе чашу у руку и рече:

— Дозволте ми да напијем једну здравицу једноме заслу