Учитељ

Љубав учитеља према Јанку 367

окном човеку, Који овде у нашем друштву седи; једном човеку који целог свога века имађаше љубави према свакоме, а знаЂаше само за дужност.

Ту помену моје име и исприча цео. датађафи ;

— И томе човеку, томе учитељу, који тако разуме. свој посао, ја пијем у здравље! — заврши он.

„Многаја љета“ орило се силно као гром!

А ја се осећах уввишен над самим собом. Оно што је моја душа осећала, док је мој ученик говорио, беше сласт, рајска сласт. Такву плату нити ми је нити ће ми дати икакав министар!. А сад, да ја пигнем ову чашу у здравље онога, који реформише наставу у нашој отаџбини и изводи је на пут опште користи: Живео!

— Живео! — викнусмо и ми заиста одушевљени. Шабац, На Св. Саву 1893. г.

Мих. М. Станојевић.

Љубав учитеља према јанку

— Цртица из „мојих успомена“ —

Било је то у години 1897. Ја бејах учитељ у осн школи на Ист, Врачару у Београду. Не сећам се кога дана баш за време часа куцну неко на врата моје учионице. Ја прекидох предавање, приђем вратима и отшкринух. Служитељ ми тихо рече:

— Тражи Вас један господин.

— Па нека причека тај господин док свршим час.

— Али он моли да изађете, хитно му је.

— Добро.

Изађох у ходник — кад тамо пок. Јанко.

— А, ти си Јанко, здравог Откуда тиг Па што ниси казао момку да си то ти — па да уђеш у учионицу.

— Не мари ништа. Но знам да сиу послу па те молим извини ме а хитно ми је да те нешто упитам,