Учитељ

Рудолф Ојкен 89

цимо . летимичан поглед на тежње и лутање садашњице. Ојкен је у својим књигама најотвореније и најоштрије нагласио, да ово наше доба потребује темељну реформу у духовном правцу. Осврнемо ли се на прошло столеће, констатоваћемо, нарочито на крају истога, преокрет свих вредности, нову оријентацију, по готову потпуно одрицање. Што је столећима важило као сигурна имовина, пало је на жртву скептичном добу, што је изгледало основано за вечност, распада се. Да поменемо само један истакнути пример: поплаву материјализма. Данас нам је неразумљиво, како је могао добити материјализам овај значај, који је имао; нама је данас још неразумљивије, како су људи прошлих периода могли да се задовољавају материјализмом. Ко прочита какву књигу из тога типичног доба, зачудиће се онд. духовном сиромаштву. Данас је то невероватно. Читамо ли данас Бихнерову „Силу и материју“ или Хекелове „Тајне света“, некад капитална дела, изненадиће нас њихови „погледи на свет“. Такве су књиге некад „покретале свет“! Али је тај материјализам био велики у доба природних наука. Како су колосалан полет биле узеле науке у прошлом столећу! И руку под руку с овим полетом у прир. наукама ишао је и полет технике, да им нема равног. Песихолошки је чак појмљиво, што су људи тога доба за понешто били изгубили мерило. Изгледаше, као да је прир. наука позвана да реши све загонетке у животу и на свом терену. ИМ људи онога доба озбиљно вероваху, да су философија и религија решени проблеми, и да већ припадају историји. На место религије долази наука, која све решава, и која не познаје никакве тајне. То је и доба натурализма, доба која признаје само појмове и категорије узете из прир. наука. Али људи овога доба морадоше на ужасан начин на себи искусити, да је све то варљиво и фиктивна слика. Техника и прир. науке измениле су из основа људски живот, учиниле колосалан прогрес, али ипак нису могле све. Оне нису могле да умире чежњу у људским грудима: чежњу за смислом U вредношћу. Човек се не састоји само из математичког и оперативног разума, он има још срце и душу, која у свету чисте технике и прир. наука остаје пуста и празна. И у колико је човек био више заборављен у свету техникеи машина, у толико је више чезнуо за једним кутком, у коме