Учитељ

90 Учитељ

ће се одмарати његова жедна и увела душа. С фрапантном концизношћу преживљујемо у наше доба ову душевну борбу. Душа „баца чежњиве стреле на другу обалу“. Она даје математичком разуму права да уређује спољни живот, али га не сматра компетентним, да може задовољити захтеве за вечитом вредношћу добра. Тако преживљујемо у наше доба кризу одступања од разума и сваког интелектуализма. У хиљадама нијанса. манифестује се ова душевна борба нашега доба: ми живимо у времену појачања религиозности,и метафизичких потреба. Наравно да оне узимају најразличитије фооме. Врло чест је потпун прекид с прошлошћу, а врло често се и старо појављује у новој одећи. Оба правца можемо обележити заједничким изразом: то је борба за нову истину, за нову вредност. Логично је онда, што философи хоће да реше овај проблем вредности. Ма да је философија вредности још у зачетку, ипак су проблеми оштро обележени, а то је много. Нова мистика, знтропософија, теософија, необудизам, окултизам, хипноза, спиритизам, секташтво и секташки фанатизам, средњевековно учење и средњевековно празноверице: све је то тражење нове вредности. Колосални омладински покрет је тражење стила и садржине. Акција Ничеова · даје се тек одавде правилно разумети: он је био младим генерацијама проналазач нових вредности. „Прегруписавање свих вредности“ била је лозинка за безбројне подвиге, Ниче је говорио од срца једном целом добу. Али доба машина и технике, доба прир. наука уродила је још једним проблемом: проблем односа Појединца према маси. Овај проблем може се сматрати као централни проблем историје мишљења. Доба технике пушта индивидуу да пропадне у маси, и човек је био само један точкић на огромној социјалној машини, један делић великога плана. И ту се почиње да буди душа модерног човека. Је ли то једина садржина и циљ, пропасти у мгсиг Зар појединачна индивидуа нема свој посебни циљ То је кључ Ничевог схватања. С овим великим проблемима срећемо модерног човека, и с њима се бори он. То је тражење нашега доба. Па ипак, зар оба ова проблема нису једног Зар они нису међусобно тесно везани, зар они нису лице и наличје једне и исте тежње»

И ето ту наилазимо на Рудолфа Ојкена. С бескрајно