Учитељ

550 п | Учитељ

Две године говори се о средњој настави и дискусија у овоме питању сводила сена механично укидање броја завода. Ту одмах видимо како је штедња унела једну заблуду у питању рефорама, јер питање реформе средње наставе и питање штедње буџетске то су два питања која апсолутно немају, која скоро немају везе. (Узвици: Тако је!) Јер, господо, основна је ствар да се народу мора дати просвета и у средњој школи ма у којем виду дотле док се томе народу не створе друге које школе да он може да бира. Не сме се ни под којим видом ускратити народу утакмица нити здравији начин одабирања из народа. Ако се пређе на механичко укидање средњих школа, шта ће се радити» По томе принципу, који би се примио користили би се богатији који могу децу да дају изван свога места често пута и мање способну децу, а по таквом принципу страдали би сиромашнији међу којима има толико примера најидеалнијих и генијалних младића.

_На исти начин било је говора и код университета. И ту је такође истакнут тај принцип просте штедње. У једној земљи нарочито која је овако мало испитана не можете тражити да ће доћи Енглези и Американци да са толиком пасијом и љубављу испитују њену вредност него морају домаћи университети да се успију и из те земље извуку њене најбоље вредности. (Узвици: Тако је!).

Имамо неколико рефорама које су хитне: имате законе који су готови и који ће за неки дан доћи пред народно представништво: закон о основној настави, о средњој настави и о университетима, затим о учитељским школама. Та 3 закона имају да буду дата као једна скоро органска целина, скоро 3 подзакона и како је већ пројектовано пре мене у министарству што ја сматрам да је добро да пред те законе дође један увод, у којој форми још не могу да кажем јасно хоће ли то бити један специјалан закон, једна врста кратког просветног устава или ће то бити један уводни закон као мотивација, која ће имати и ако не форму закона, а оно ће садржавати моралну обавезу за министре просвете, који ће се ређати из политичких разлога, да се држе извесне линије како би се у току 2 до 4 године могло критички и реално ценити да ли је овај или онај правац добар или није. Сад се дискусија о нижој настави не може водити на једној реалној основи зато што наша настава има један број установа али