Учитељ

16 Уши те љ

друштву интимно — колегијално, а на дужности отмено и званично. Зато су га и сви наставници, као и ђаци, волели и поштовали.) Кад је једном у професорском савету било ре-

шавање о кривици једног ђака, г. М. М. професор, који је био код ђака познат као вечити ђачки пријатељ и заступник, заузео се био, да се тај ђак не казни, доказујући, са социолошке стране, вечите ђачке муке и патње, он је рекао: „Г. М., можда

сам и ја на вашој страни, али треба да знате, да се строги заКонски прописи мало осврћу на нечију добру душу и племенито срце“. Кад је један ђак, дошао да прокаже своје другове, за неки договор или заверу противу некога професора, он му је рекао: „Твој ме је извештај јако ожалостио; не што имам таквих ђака, већ што имам таквог ђака“. Када му се једном служитељ пожалио, како је нека учионица увек пуна прашине и других одпадака, он му је рекао: „Седи, овде за овај сто, па ради овај мој посао, а ја ћу да идем да чистим учионице, и нећу се никоме жалити противу прашине, јер се зато плаћам“. Ми смо били покренули ђачки лист „Покушај“, и први број истог однео му је уредник, да га прегледа. Он га је прегледао, па га враћа са опаском на крају: „Покушај“ није што. и „Дело“ (ондашњи угледни књижевни часопис), али са више

пажљивих „Покушаја“ може се доћи до доброг „Дела“. Ма--

кедонци гостионичари су често долазили код њега, те су ту: жили своје „абонирце“, ђаке, као неуредне платише. Према свакоме је био предусретљив, обећавајући му, да ће порадити, да му се дуг плати, али га један од њих једном, својим понашањем, био мало и наљутио. Дуг је износио 6 дин. Он је тада извадио те му дао својих 6 динара, рекавши му: „Ево ти 6 динара, па иди, али те молим, да више никада не долазиш“. И овај му више никада није ни дошао и ако је можда имао још кога да тужи. Исто тако често су код њега долазиле „на жалбу“ г-ђе београђанке (најчешће удовице), те су тужиле своје „самце“ (ђаке), како им нису платили кирију, а побегли из стана. — Па шта би сада ви желеле» — упитао би он, том приликом по коју од њих. — Да плати! — А кад нема од куда — Онда да иде у апсу и да се истера из школе! — А

5) Када је смењен са управитељске дужности покојни ЈБ. К. и он дошао на његово место, рекао нам је први при опраштању: „И ја сам задовољан и ви сте срећни, што ћете сада тек имати правог управитеља“.

а