Учитељ

Бакић у школи и у друштву 17

на силу. — Један ђак отишао једном да му се жали на професора историје, како му само из личне мржње даје слабе оцене. — Колико оно година бејаху у размаку Бој на Марици и Бој на Косовуг — упита он дотичног ђака. А овај, онако усплахирен, ОАОРРВА „Бој на Марици био је пре Косовског Боја за 18 година“. — „Када тако велиш, онда иди и немој се више никада жалити на г. професора, што ти даје слабе оцене из историје“. — За чудо је, како је знао све предмете и ако је по струци био педагог. Био је чак и музикалан и одлично ЈЕ свирао виолину, те му је то била разонода у часовима одмора. — Покојни М. П., наш друг, много је радио гимнастику. Зато је увек био на РВ аиа и разбојима. И када је једном, за једно тромесечје, добио слабу оцену из једног предмета, он га Це благо опоменуо: „Пази, Мирко, да твоји мишићи не буду на штету твога ума!“ — У школи смо се, још онда прозивали по презименима (прво презиме, па име). Неки су зато протествовали, говорећи, како смо то примили од Маџара, а он је тада рекао: „Можда су Маџари то примили од нас, а не ми од њих. Ако се хоће с филолошке стране презиме треба да значи „предиме“ (само што се оно д претвара у 3). Ако се хоће са историске стране, по нашој традицији, по нашим народним

· песмама, говори се: Краљевић Марко, Бановић Секула и Стра-

хиња, Мандушић Вук, Јанковић Стојан, итд. Па зар то све није наше“ > ;

И као човек или вакацин И Бакић је такође био са оним истим лепим, природним или урођеним, особинама, са којима је запажен, или са којима је располагао, и као наставник и као управитељ. Ретко је када излазио ван куће. Причало се онда, да је свега три пута ишао до старог „Гранд Хотела“, или „Старог Здања“, који му је био такорећи пред кућом, и у који се, у оно доба, скупљала београдска професорска елита. И тада не би ишао, да му нису дошли неки пријатељи „из Прека“. У оно доба, код наших истакнутих књижевника и интелектуалаца, била су одомаћена вечерња села или седељке. Тако су, Стојан Новаковић, Љуба Ковачевић, Живојин Симић, Јован Бошковић, Јован Ђорђевић, Јован Туроман, Милићевић, и још неки (међу којима и покојни Бакић), најпријатније проводили време на тим вечерњим селима. У лепим, смешним, занимљивим и духовитим народним умотво-

у

2: ~