Учитељ

Француска школа и национализација наставе 21

Али мало по мало јавне функције поступно су се ослобођавале црквеног туторства, лаицизирале су се и постале институције државне: војска, административне и цивилне власти, судови и Т. Д.

Ова еманципација, коју су започели краљеви остала је непотпуна, све док постојаше право вето или мешање цркве у јавни и приватни живот. То је био главни разлог што су се У ХУШ веку оштро сукобиле две јаке струје: свештенство и интелектуална буржоазија, која је била жедна независности што ју је формулисала Француска Револуција у идеји лајичке државе, неутралне и независне од сваке религије, и што се француско друштво које је никло после револуције може карактерисати као најслободоумније у Европи.

Али на пољу васпитном клерикални утицај одржава се најдуже. Револуција из године 1789-93 није могла, услед не„достатка времена, учинити ништа реалније за спровођење истакнутих принципа. Лепи пројекти Кондорсеа и Лаканала да се сваком грађанину обезбеди исто интегрално право на васпитање и образовање осташе неостварљиви. Наполеон, а после њега Рестаурација, рестаурираше класинско образовање и верском реду дадоше нарочите привилегије на пољу васпитања. Гизо, један буржоа либералнога правца, је основао 1833 прве учитељске школе. “

· Али Револуција из 1848, као и она из 1789-93 претрпи пораз и клерикални министар Фалу стави јаче него икада народно васпитање под јарам Цркве.

У Лиги за васпитање основане 1872 г. има највећу заслугу Жан Масе, јер први започе у масама народним пропатанду у корист националног васпитања инспирисано пројектом Кондорсеа. Највећа, пак, заслуга припада министрима Јулиу Фериу и Полу Берту што су први дали базу и организовали законима из 1881 и 1887 г. основну наставу, обавезну,

· бесплатну и лаичку. Обавезност наставе значила је општост, бесплатност је долазила као последица ове љрве, а лаички карактер беше свечано признање поштовања свачијег уверења. Природно је што су ови закони изазвали противу себе 'огорчену борбу свештенства и свих клерикалних слојева.