Учитељ

29 Учитељ

Оно што су креликарци нарочито нападали, био је национални дух наставе, а што су још жешће нападали, то је: што су јој дали лајички карактер. Ови ватрени напади клера доведоше најзад министра Јулиа Фериа, да се одрекне свога · псевдо-либерализма.

„Има, говораше он, између грађанског друштва и црквених редова једна дубока разлика, која је непомирљива. За цивилно друштво, за власт која га преставља и која њим управља, прва и најдрагоценија добра то су слобода савести, слобода испитивања, слобода сазнања. За католичку цркву напротив, чувара истине коју она сматра као апсолутну и вечиту, свака ова слобода, слобода савести, слобода испитивања, слобода сазнања потпуно су осуђени.“

Публиковањем закона из 1887 г. који је потврдио неутралност народне школе, није се окончао овај спор. Овај закон није лаичкој школи признао никакву нарочиту привилегију. Поред лајичке школе (народне) дизале су се слободне школе или приватне, карактера чисто конфесионалног. Клерикалци нису престали водити и даље огорчену борбу противу лајичке школе, школе без Бога, као што је називаху и уз то " набацивати ј0] масу и других клевета. У Бретањи, где је католичка вера најјача свештенство је скренуло од свога евангелског позива, правећи од народних маса један агресивни фана-. тизам управљен противу народне лајичке школе и њених учитеља. Свако средство добро им је дошло: клеветничке оптужбе, бојкотовање породица, уништавање огњишта и т. Д Алзашко свештенство није се мање показало клерикално и фанатично од свештенства бретањског; тако је познато са каквом се огорченошћу оно опирало организацији интерконфесионалних школа у Алзасу.

Државне власти нису увек реагирале са јачом жестином и готово су увек учитељске корпорације биле те, које су се мимо Министарства јаче истицале у одбрани народне школе.

На своме конгресу у Штрасбургу године 1926. Национални синдикат учитеља донео је следећу резолуцију:

Конгрес„учитеља сматра да је лаицитет школе. принцип демократске владе, и да је она основа модернога живота, да је лаичка школа камен темељац Републике и да је у свему способна довести у хармонију васпитање и институције.