Учитељ

Земљописна настава ' 43:

ка. Свако, ко је био учитељ зрелијим ученицима зна из свог искуства, од каквог је утицаја на њих пријатељски приватан разговор с њима. Ученик се осећа поштован, кад учитељ пређе на његове личне односе, па из ових њему даје савети с разлозима га опомиње пред једном страшном стран-. путином. Без обзира на тежину ових разлога, већ захвалност ученикова причини, да он слуша учитељеве речи. Он те речи не осећа као разредну наставу која има тенденцију да чини притисак на њега, него учитеља осећа као личност, која узима учешћа, и као таква обвезује га на зрелије размишљање и рад. Увиђавни педагози стога негују чешће овакве приватне разговоре и препоручују их. Г. Ф. Шумахер, од 1820 ректор домске школе (црквене) у Шлезвигу каже у својој аутобиографији: „Ја сам... потпомогао — подстакао многа добра пријатељском збиљом, и место љутње и исправака, које нисам чинио, служио сам се приватним разговором с учеником у мојој соби“. Густав Рихтер, првимни пунозаслужни директор гимназије у Јени (од 1876—1904) употребљававао је овај приватни разговор, чим би опазио што сумњиво код неког ученика и препоручивао га колегама на њиховим конференцијама.

ВАДЕ

Земљописна настава у духу радне школе,

Раш! Оеого Мипећ.

У седмом разреду долазе нам на ред из земљописа Шпанија и Португалија. На коју основу да се стави предавање о Шпанији. Сви путеви воде у Рим, у Мадрид тако исто. Може се предавање ослонити на оно, што су деца о Шпанији већ чула, у великим градовима може се везати на шпанску робу у излозима, може се поћи од опште историје или од лепих путописа. Ми не водимо рачуна о једино спасоносним педагошким рецептима у земљописним купусарама, ми водимо рачуна само о двами основним законима педагогике: Пробуди код ученика творачку снагу. Учини да се сав пораст врши у знаку радости. |