Учитељ

164 Учитељ

бити воља и да се, према томе, и наставом може постићи да детиња воља постане морална. Присталице волунтаристичке школе, међутим, тврде да се воља може развијати и јачати само радом у заједници и негирају сваки други утицај на развијање воље, а нарочито могућност постанка воље из претстава. 1

Није овде место расправљању тога психолошко-педагошког спора, а нема ни потребе за то. Једнострано схваћено не би било на свом месту ни једно ни друго гледиште, Нити је тачно да се воља може развијати без вежбања, без рада, без доживљавања успеха и неуспеха, нити да претставе немају никаква утицаја на развијање воље. Примери из свакодневног искуства и из историје васпитања показују нам од коликог утицаја могу бити претставе на каквоћу воље. Зашто чувамо децу да не чују речи неваљалих људи, зашто пазимо да ученицима не дође у руке неподесна забавна лектира» И како иначе да се објасни велики утицај језуитског васпитања, успех језуитских школа у формирању одушевљених језуитаг С друге стране, опет, не може се ни од стране чистих интелектуалиста спорити чињеница да су претставе добивене радом, доживљавањем, много јаче него претставе добивене чисто вербалним путем. При тврђењу интелектуалиста да воља постаје из интересовања може се остати, па опет да се не негира потреба рада и доживљавања ради јачања воље. Рад и доживљавање успеха баш и чине да интересовање буде јаче. Према свему томе на развијање и јачање моралне воље код деце може се утицати и наставом, али је безусловно потребно и вежбање у моралном раду. Другим речима нису за то довољне само дидактичке, већ је неопходно потребно у већој мери предузимати и ходегетске мере.

На овакве нас мере упућују и резултати дечје психологије, а нарочито Мојманова' истраживања дечјег морала. Деца су од природе егоистички расположена и право морално осећање јавља се код деце тек у 13 или 14 години. И када бисмо дотле оставили децу без снажног моралног васпитања, тј. када бисмо се за то време задовољавали само давањем

5) Види о томе Др. Душан Рајичић: Посебна Дидактика, св. !. 4-то проширено издање, стр. 12.