Учитељ

ДЕЧЈА ДРУШТВА 165

вербалних моралних поука у религиској, историској и литерарној настави, или моралним саветовањима за време одмора, шетњи, излета итд., а пропустили да децу вежбамо у властитом моралном поступању, њихово доцније морално осећање, услед ранијег дужег одлучивања и рада по егоистичким и утилитаристичким мотивима, не би било довољно јако да у даним тренуцима однесе увек победу над несоциалним и иеалтруистичким мотивима.

Питање је сад, које су то ходегетске мере које треба предузимати у интересу подизања дечјег морала, тј. како да изводимо дечја вежбања у моралном раду. У најстарије време, када се у школама поглавито или и једино из књига учило, школски су васпитачи давали својим ученицима, на часовима религије, историје и матерњег језика, готове моралне судове и гонили ученике да те судове, садржане у уџбеницима за религију и историју, или у читанкама, уче напамет. Доцније се мислило да се пошло напред ако су такви готови судови о моралним поступцима изостављани из уџбеника и читанака и ако су ученици, место тога, упућивани били да сами изведу моралну поуку из саопштене им религиске или историске приче или из прочитаног чланка у читанци. Такав начин моралног уздизања деце свакако је бољи од првог, и све се до пре неколико деценија држало да у опсегу школског васпитања није ни могућно нешто напред није од тога предузимати. У новије се време, међутим, не мисли тако. Не мисли се тако, јер се и из обичног школског искуства зна, а и експериминталним испитивањем дечје душе је потврђено, да на тај начин, тј. дидактичком вештином добивени етички судови дечји нису увек прави етички судови. Деца су од природе склона да, у школи бар, говоре онако како учитељ жели да се говори, а не како осећају да треба говорити. Томе је у много, врло много случајева криво и погрешно школско васпитање. У школи се искрени дечји одгогори, ако се уопште појаве, као што се дешава највише

код малих школских почетника, у школи се искрени дечји одговори обично мање цене, ако не и сасвим осуђују, а ла-

жни, тј. удешени да учитеља задовоље обично фаворизирају и чак и нарочито истичу. Тако погрешно у школи васпитавана деца брзо увиде шта школа од њих тражи, па према