Учитељ

312 У нико

Трећа врста наставних мотива за формирање наставе јесу утакмице и измена улога. Утакмица по групама је врло плодна за формирање наставе, јер употребљава многе социјалне мотиве и тиме задовољава и развија: борбу која има за циљ успех, заједничку игру, обуздавање афеката у односу према вишој инстанци која је ван борбе (учитељ), а с тим у вези развијање отменог владања.“)

Измена улога је такођер одлично средство. Парови или групе ученика постављају наизменично једни другим питања. Драж ове радње лежи у измени улога, а често јој прилође И драж утакмице.

Све друштвене игре (без справа и са њима) претстављају издашно врело за ове наставне мотиве.

Друга врло значајна расправа је од др. Ериха Леменсика, доцента педагошке академије у Килу: Избор способних и школа.

Из чињенице да и школа врши избор за културни живот поникла су три проблема: 1) однос између школске способности, сталешке културе и способности за живот; 2) да ли, како се може предвидети, бројно незнатна потреба академских позива „У будућим нараштајима, има да одлучује о броју великих школа и 3) у колико школом одабране и помагане способности имају урођену подлогу. — Последње питање је од одлучног социјално-политичког значаја.

Чињеница је да деца виших сталежа показују бољи успех у школовању. Али то још не значи, да она за своју обдареност имају и бољу подлогу у урођеним диспозицијама. Још мање би се њихова обдареност могла правдати наслеђем. Теорија наслеђа тек је разрађена за извесне телесне особине, а у погледу духовних немамо још ништа поуздано. Сасвим је могућа претпоставка, да разлика у степену интелигенције код људи долази од разноврсног миљеа у коме људи живе, а не да почива у наслеђу (дакле фенотипична, а не генотипична разлика). Као биолошки доказ за ову претпоставку могао би се узети пример пчела. Јаја из којих се излегу радилице и матице, по наслеђу су у својој суштини једнака. Тек друкчијом храном учини се, да се из једног изведе матица, а из других пчеле радилице.

За ово питање био би врло значајан један експерименат, који је нажалост немогућ. Кад би се на пр. у некој клиници за породиље, без знања родитеља измењала деца образованих и необразованих мајки. После десет година, резултат који би се добио испитивањем ове деце с обзиром на њихову школску способност, био би врло значајан за цело питање. Сва остала педагошка и психолошка испитивања у односу на овај проблем од мање су вредности. — „Управо као што никада не можемо сазнати, које могућности интелектуалне и карактерне врсте на

#) На утакмици по групама почива гетингерски систем, који сада развија Херман Нол, један од издавача овог часописа.