Учитељ

Страна књижевност 318

пр. почивају у нашем народу (што је од тога до сада у исто: рији јасно изражено, увек показује само неке од могућности), исто је тако и с појединим човеком. О трајним живим узајамним · деловањима која постоје између урођеног и миљеа у најширем смислу, знамо врло мало. Као што нова судбина може да промени слику народа, може из њега да извади сасвим нешто ново, тако је и код појединаца“.

Испитивање интелигенције помоћу тестова далеко је од тога да тиме утврди и разлику у урођеним подлогама. Испитивани ученици увек имају своју индивидуалну прошлост и баш ова може да буде тај фактор, који је образовао ту општу способност. У најбољем случају тестови указују на степен развоја урођене особине под утицајем разних околности, које су деловале на ученика до момента испитивања.

„Дакле на основу досадашњих резултата науке о наслеђу, скупа са резултатима психологије, испитивања интелигенције и искуства педагогике, не може се сигурно сазнати шта је урођено“. Зато је наша дужност да у сваком васпитном раду насто__јимо побољшати васпитне околности код деце нижих народних "слојева. Није у смислу данашњег социјалног духа да се једино створи могућност, како би сваки способни могао даље напредовати. Потребно је да сваког негујемо као биљку, која се интензивним обрађивањем земљишта и пажљивом негом оплемењава у вишу врсту. =:

Школска способност ученика, не мора бити и способност за живот. Ова се може доказати тек у животу. Школа је само један од фактора који спрема за ову способност. Услед рђаве корелације између способности за живот и способности за школу, тешко се. може с педагошког гледишта поздравити употреба школе као селекционог завода. А још мање се може одобрити, да се школа у том правцу организује. Школа треба да је место образовања, помоћи и преданости свима. Ако се она упути у правцу развијања завода за одабирање, онда то противречи педагошкој љубави и педагошкој одговорности.

Сем ова два чланка, по својој садржини актуелан је и трећи: Педагогика и социологија од Ота Флуг-а, проф. педагошког института у Роштоку. Изнећемо само његове основне МИСЛИ.

Данашња педагогика узима врло много од социологије. А то није ништа чуновато. У социологији се огледа нови интерес за социјалну стварност, огледа се јаче осећање за снаге које формирају и образују социјалне животне форме, а баш педагошко делање и мишљење уроњено је у социјалну стварност. Педагогика тражи помоћ од социологије за објашњење значајних социјалних чињеница.

Однос између педагогике и социологије није пречишћен, јер постоје разни социолошки системи, који се не слажу у схва-