Учитељ

Домаћа књижевност 471

Светислав С. Петровић: „Братске приче" из данашње руске, пољске, лужичко-српске, чешке, словачке, словеначке хрватске, српске и бугарске дечје и народне књижевности са поздравом младим Србима, Хрватима и Словенцима на свима словенским језицима. Страна 72. Цена 10 дин. Београд. 1929. 'Заст. Свесловенска књижарница.

Прва свесловенска збирка прича у нас. Читава мала манифестација свесловенског братства. Још један очити доказ, колико смо близу и колико своји. Светислав Петровић је свакако човек од идеје, и ова му је замисао веома лепа, симпатична и корисна. Његова збирка мора обрадовати сваког искреног љубитеља наше, специјално омладинске књиге. И није било свакако погоднијег начина да се нашој омладини прикаже словенство. Из ове ће књиге наши малишани моћи јасно схватити и разумети велику свесловенску идеју.

Књига је доста обимна и обухвата по неколико прича из сваке од побројаних књижевности. Поред сваког одељка је кратак географски опис земље и историјски преглед. Имајући пред очима ову збирку јасно опажамо фрапантну сличност у свима причама. Да нема написано из које је књижевности узето, тешко би се могло одредити, толика је сличност и сродност. Као да смо још увек у старој џостојбини. Као да нас не растављају векови и простори. Велика Словенска грана је јединствена и компактна.

Све приче одишу једним духом. У свима осећамо велику непосредност. Свуда је причање благо, течно као шум какве кристалне реке. Свуда исти типови. Богата фантазија. Велика етичка идеја. А поврх свега велика свесловенска идеја и нада и вера у скоро ослобођење свих Словена. Нарочито се "то осећа у чешким и лужичко-српским приповеткама.

Што се тиче избора, за то не сноси одговорност С. Петровић, јер их није он одабрао. Њему су оне послате. Једино би му могли замерити за избор из српске читанке. Ту му избор није баш најбољи. Није дао репрезентативне приче; место „Мудраца и сељака" и „Светог Саве и ђавола", више би "одговарала која друга прича. Већ ако је хтео нешто из кола о св. Сави боље да је узео неку поучну. А ако је хтео да да шаљиву, има их бољих.

На крају је Поздрав на свима словенским језицима из кога се може лепо видети језиковна сродност.

>)

„Братске приче", које је средио Св. Петровић јесте од оних ретких књига, која није промашила свој циљ. Ми се Словени међусобно врло мало познајемо. Оваква издања треба да су чешћа да би једнога дана били сви дубоко просжети великом свесловенском идејом. „Братске приче" треба да се што више читају.

Сима С. Цуцић