Учитељ

УП ТЕЉ -=- ЏОЈТТЕЈ

Март 1930 БЕОГРАД | Број7 Год. 10

ПЕДАГОШКИ ПОКРЕТ И ШКОЛСКА РЕФОРМА

Педагошки и социјални услови радне школе

У наше дане чују се често мисли, да наше школе треба из основа реформисати. Тиме се стварно каже, да оне нису добре и да не одговарају потреби времена. Ну на тако општем закључку не може се остати. Потребна је једна дубља анализа која би нам показала, зашто данашња школа није добра данас и зашто је у прошлости била добра» Исто тако, анализа би нас одвела до разматрања, да ли је за данас рђава само основна школа, или и средња и највиша заједно са њом> Затим би се само собом наметнуло питање: ко је у ствари незадовољан са данашњом школом» Да ли незадовољство потиче из примене знања које она даје, што би значило да је са њом незадовољан живот; или она не одговара погодбама савремене научне мисли, што би значило да је са њом незадовољна наука; или је опет дух критицизма према школи прешао из општег духа реформи и скептицизма, који влада целом нашом епохом2

Пуно се питања, као што се види, јави, чим се стави реформа школе на дневни ред. И то је свакако разумљиво. Јер свака установа кад уђе у фазу примене и критике рашчлањава се на најконкретније делове. Тада се као по неком инстинкту, све што је још потребно брани од пропадања, по закону континуитета и одржања у историји и животу. Ново се за старо везује, али старо не ишчезава, него остаје као мост у развитку. Тако се и у животу увек одигравају догађаји. Људски дух се побуни против норми које је живот осудио и обара: их, али оне не нестају, него само добијају у реду ствари друго место. И сада се дешава нешто слично. Борба за нову школу је наперена у првом реду против старе школе. Рекло би се, да се у, тој борби

баца проклетство на све што јесте, али ту је више темперамента