Учитељ

546 У питељ

госте по 2—8 туцета главара итд. Задовољство је читати овај део историје народнога правосуђа. о

У делу „Мањи прилози“ дато је пет обичаја, прича, тумацења . Д-р МС. Филиповић особитим научним тоном (као и Д-р Т. Р. Ђорђевић у првом чланку) износи плаћање пса просом, новцем и др. А Мил. Брајовић у 25 тачака износи народну педагогију и гатања. _

Најзад је показао библиограифју за 1928 годину ЕОЖЕ Петровић, а уредник Д-р Борив. М. Дробњаковић изнео је кратак извештај о Етногр. музеју у 1929 години, чиме су, како су, и колико су обогаћена његова одељења, ко је музеј походио, ко је на његовим пословима радио и урадио итд.

Гласник овај заслужује у сваком погледу пажњу и најјаче интересовање свакога човека који се интересује животом нашега народа, а народни учитељи и свештеници не треба да пропусте. и да се са свим књигама ранијим па и овом не упознаду, и не користе.

Мил. А. Вујанац

Народна старина, 14 свеска. — Још од 1922 године, под уређивањем Д-р Јосипа Матасовића, проф. Универзитета У Загребу, излази овај гласник Музеја града Загреба. Пред нама је свеска 14, тј. последња. Да би је приказали читаоцима листа Учитеља, потражили смо и раније свеске, и имађосмо их првих шест. Лист има сасвим научни карактер и сараднике ве ним делом стручњаке и махом са наших западних крајева. Отуда се улисту приказују старине и догађаји и живот Хрватске, Далмације, Босне и Херцеговине. ·

Ова 14 свеска бави се Сарајевом, његовим постанком, развојем и процватом за владавине османлијске, па и падањем његовим под ударима Евгенија Савојског. Милина је посматрати старе споменике, драгота је расматрати их и са данашњим поредити, а уживање је посматрање и расматрање поткрепити документованим списима. У том случају буди се и запламти патриотско осећање, садашњи нараштаји везују се за прошле, букне понос племенски и национални, и човек се види да је карика у ланцу једне животне заједнице и истих животних интереса.

Чланак Д-р Миховила Мандића „Постанак Сарајева“, израђен је по списима Јиречека, Клајића, Прелога, Трухелке, Матковића, Радимског и др. као и дипломатских путника и путописапа С. Петанчића, Бен. Курипешића, Кат. Зеноа и Евлије Челебије из ХУГи ХУП века, показује историју овога лепога града и јасно и изразито и лепо, па закључује: „Можемо слободно закључити, да је Сарајево послије пропасти средовјечне Врхбосне од Османлија основано, а саграђено између 1460 и 1550