Учитељ

706 Учитељ

Благоје Живковић: Трагови. Предговор написао Сима Пандуровић. Стр. 48. Цена 10 дин. Београд, 1930 године.

Двадесет и седам песама исписаних животом чине ову лепу збирку песама Благоја Живковића,

Збирка почиње са песниковим Вјејуру, песмом у којој је сажета читава једна филозофија немог страдања пред сумњом у могућност среће на овоме свету и која се као мото може исписати изнад многог живота:

Облак лудо заволи ко жену, ехо буди бола свачијег, песник пролећа што вену;

о буди брат свему што мре:

Све ће и тако проћи — а после, а пре; а љубав има своје време ко и смрт: воли, ко што и живиш несрећно, боно,

и умри глухо, монотоно.

Остале песме поређане су у три циклуса оним редом како су доживљаване: у првоме су циклусу песме чедности, за њима иду песме понирања, за овима песме „с оне стране љубави и варке" и најзад епилог са две болне песме у антикварници једнога маја и посланица другу. Читав жвиот од идеализма до најгрубљег разочарења, стихован и казан мирно и достојанствено! ___Теме првога циклуса су: Чекање, Бол младосни, Сан и љубав, Песма лаких сутона, Утеха, Мајци мојој, Уочи несуђеног сусрета и Мирење. Младост, немирна и усталасана, која би пре свега и изнад свега требало да буде израз правог, истинитог живота и љубави у свима видовима, а која место тога наилази на тешка разочарења и болове сваке врсте, казана је овде искрено као у интимном дневнику. Песник је у једној песми бродар који, тражећи крајњи циљ, путује „кроз сенке. дубоке" ка „тихом далеком заливу"; у другој мала озебла птица која дршће и сања пролећа; у трећој, четвртој, петој... он осећа да је срећа све више бајка, а све мање истина:

Мене су такле руке бесана,

пољубиле вреле усне немира,

И зато кроз ноћи тугујем,

и зато кроз дневи самујем, __ и зато копним нестајем..

Или: Слутих да је у патњи спасење, у болу искупљење.... И у колико идемо даље за песником бол је све чешћи, али у исти мах и све јачи мотив, увек казан у вези са новим дожив-љајем, са новим осећањем.