Учитељ

Домаћа књижевност 707

У другом циклусу песникове су теме: Ноћ, Смрт бола, На Грабару, Шетња, Елегија, Две моје сестре, Тренутак, Другу и себи, Тамница, Песма ближњему, Потиштени бол, Сазнање. Нарочито су карактеристичне: Потиштени бол, Сазнање, Елегија и Смрт бола.

У Потиштеном болу песник продубљује мотив личног бола „сазнања и страдања" у бол „робовања крви":

Судбина је моја исписана давно

у гресима тешким незнаних предака. Окован тешким и бескрајним ланцем робовања крви,

осећам да нисам последњи ни први мученик потиштеног бола.

Необично је лепо и оригинално поређење у овоме циклусу среће са „детелином са четири листа".

Циклус „с оне стране љубави и варке" садржи четири песме: Песма и сувише моја, Последња љубав, Бележења и интроспекција. У првој песми песник покушава да да једну нову, потпуно савремену филозофију живота: да је људска трагедија сва у томе што не певамо на сваком кораку" и „што не љубимо на сваком раскршћу". Остале три одликују се мирењем и покушајем да се цео живот претстави скоро будистички: Да оно што си минулим звао, чему си се најдраже дао није ни било...

Кулминацију у Живковићевој поезији добио је бол у епилогу у Посланици другу:

У тамни понор душе моје не залута никад зрак чист и невин нечијег осмејка.

Нећу никад ништа изгубити, друже: сиромах и убог родих се ја.

И све је туђе чега год се такнем:

и песма ова и реч моја свака.

мене роди мајка да тихо, кротко, мимо живот минем.

=

"Живковић је несумњиво песнички таленат. По Сими Пандуровићу, који је дуже година посматрао развој његове поезије и чији је суд меродаван, он спада у ред оних наших песника који су за „источну оријентацију место западне, која