Учитељ

У

Страна књижевност #19

мосвести. Постоји разлика између „ја“ као објекта свести (ће »Ме«) и „ја“ као субјекта ((ће. »[«). Објективно ја може бити а) телесно, 6) друштвено, в) духовно. У свим овим садржајима свести је „ја“ замишљено а не мислеће. Нема супстанцијалног идентитета у текућој струји свести. Функционално јединство међу стањима свести од јучер и оних од данас састоји се у томе „да они имају исте предмете у свести, и уколико је прошло ја само један ови предмет, реагирају

на то на идентичан начин, поздрављају га, именују својим и

стављају на супрот свим осталим предметима.

4) Еидетика се развила из сензуалистичког асоцијационизма, она је проширење сензуализма. Оснивач је Е. К. Јаерзећ, који се од свог учитеља 4. Е. МШета разликује тиме да између осећаја и претстава умеће као међучланове т. зв. зорне слике и настоји да докаже њихову основну вредност за општи душевни живот. При експерименталним испитивањима школске деце у Марбургу упало му је у очи да су нека деца могла виђену слику са таквом живошћу репродуцирати да је та репродукција по јасноћи оригинал готово надмашила. Лица са овом способношћу назива он »ЕденКкет«..

5) Вирцбуршка школа је у опреци са сензуалистичком. теоријом мишљења, са експерименталним истраживањима. Доказала је да има без сумње незорних (ипапзсћашеће) садржаја свести. Поставила је и психологију воље на нову основу. (Претставници: Асћ, Већ, Кшре, Падууотаку, Меззег).

6) Сезјаћ рзусћојооје описује више мање одређене целине или Саплртосезве са многоструким врло конкретним ствојствима целине, са унутарњим законитостима, карактеристичним тенденцијама целости. (Претставници: Ууемћетег, Коћег, КонКа..)

7) Већамомзти5 и Рајећогтеехјојогја. Американски правац у психологији који узима вањско понашање за полазну тачку своје психологије зове се бехавиоризам. Други правац пак настао је у Русији. Оба су крајње механистичка — психологија не само без душе него и без свести. Најрадикалнији претставник бехавиористичког правца Ватсон препоручује коперникански преокрет општег душевног испитивања. На место самоиспитивања препоручује проматрање других. Испитивачи као: Вунт, Јамес које он назива интроспекционистима, били су на кривом путу.

Њихов метод описивања стања свести у појмовима као осећаји, претставе и тонове осећања води по Мафзопи до безнадежности. Шта је та метода донела, то је број лабораторијских студија без нарочитог интереса и низ уџбеника, које само филозоф може разумети. УУафкоп пише за обичног студента психологије т. ј. човека, који објективне ствари посматра објективно. Неће да се терети са појмовима као свест,