Учитељ

718 Учитељ

ности. Ова је психологија покушала развити науку о карактеру, при чему карактер није основа за морално суђење него поставља проблем, како појединац делује на своју околину и у којем односу стоји с њом. Важно је истакнути Адлеров јаки оптимизам, који истиче велики утицај сваког карактера те даје мало значење урођеним факторима,

6) Медицинска психологија настојала је разјаснити психолошке процесе помоћу психијатрије. Типични претставник је Е. Кгећзећтет, који вели: „Психологија неурозе је психологија целог човечијег срца уопће. Као и остали медиц. психолози и он се највише бави са афектима, нагонима и вољним процесима, док виши продукти интелигенције долазе на другом месту. Главни циљ коме његова истраживања теже јесте разумевање темперамената и личности. ·

7) Карактерологија полази од индивидуалитета да их схвати као целости. Пази се на кретање, изразе, гестове и одатле закључује на личност. Појаве су симптоми карактера. Најизразитији претставник је Л. Клагес који је почео своје радове са графологијом. Грађу за упознавање другог даје властито. биће. Лично ја није просто дух него живот обухватајући дух, не замишља се него и осећа. |

8) Духовно-научна психологија основана од Дилтхеја. Она је по њему више дескриптивно-аналитична наука о души. Шпрангер је пак одбацио више апстрактну теорију Дилтхеја и назива психологију духовно-научном а дели је на психологију разумевања, структурну психологију, развојну и психологију типова. Основни типови индивидуалитета су 1 теоретични човек, 2 економски, 3 естетски, 4 друштвени, 5 човек власти и 6 религиозни човек.

То је кратак приказ главнијих праваца психолошких у првој четврти двадесетог века. Кога ће се ко правца држати то је питање интереса, затим становишта са кога ко полази.

Књига даје јасан приказ главнијих праваца и врло је згодна за психолошка проучавања.

Добр. Милетић

В) Нове књиге и листови

Драгослав П. Ђорђевић: „Филозофска настава у средњој школи“. Издање књижарнице Геце Кона. Београд 1930 г. Цена 10 динара.

Г. Ђорђевић пледира за филозофску наставу у средњој школи на сасвим новој основи. Она је постојала и раније у нашим средњим школама, али са једним чисто проповдетичним карактером: као припрема за разумевање филозофске наставе на универзитету. Међутим по схватању г. Ђорђевића