Учитељ

Страна књижевност 18

2) Персоналистика. Са сваким једностраним атомизирањем и механизирањем психологије прекинуо је УУ. Зјета. Његова је философија „персонализам јер је изграђена на. антитези „личност" и „ствар". Све што постоји може се подредити под једну од ових категорија. Психологија је за Стерна само дио персоналистике, науке о човечијој личности.

3) Биопсихологија. Да се психологија доведе у везу са биологијом је старо настојање. Још Авенариус сматра душу као јединствени витални фактор. Изразито биолошко схватање заступа К. Грос. Он износи и телеолошко становиште насупрот механистичкој теорији инстиката. К. Мег - Етејепјеј5, који је и дао појам биопсихологије да се психологија мора ослонити на биологију и социјологију. Не треба да је само анализа свести него и да разуме свагдањи живот. Насупрот атомизму наглашава да је у свима душ. процесима. „ја као целина и да се с правом вели: „ја осећам“, „ја мислим“ и да је „свака изолација појединих душ. садржаја уметна апстракција. На место пасивног механизма долази свагде стваралачко мастојање, живи активитет нашег ја, које развија слободну аутономну делатност, кроз коју може свет формирати, обогатити и свладати. На место бесмртности долази бесконачност душе.

4) Психоанализа је постала систем психологије. Најглав"нију улогу међу комплексима игра сексуалност — либидо. Психоанализа тврди да сексуални живот не почиње са пубертетом него да постоји инфантилни сексуалитет, који се показује од 1—5 године. Објекти инфант. сексуалности су с једне стране властито тело а с друге мајка односно отац. Онај води к аутоеротизму а овај к едипускомплексу. Појам несвесног дели се у више пододељења. Психоанализа је открила посебне појаве душ. живота на које је психологија мало пажње покла"њала. Само је отишла у једностраност и претераност, нарочито што се тиче сексуалности. Да је сав душ. живот само манифестација сексуса јест неодрживо. (Претставници: Фројд, Јуна)

5) Индивидуална психологија. Ученик Фројда А. Адлер. "узима за централну моћ у душ. животу тежњу за влашћу и нагон за друштвеношћу. Развитак душ. живота зависи о кретњама. Само покретним организмима приписујемо душу. Човечији душевни живот је одређен циљевима. Ово телеолошко становиште је битно за индивидуалну психологију. Преве-леки развитак охолости и лакомости спречава правилан напредак појединца. Све се душевне појаве тумаче из творачке моћи чојединца, који тражећи и лутајући тежи за својим крајњим циљем. Све што се у обичном говору назива темпераменат, афект, осећање, хтење, пажња, припада у један "систем, чеја је задња инстанција осећање вредности и лич-