Учитељ

Реформне школе у Прагу 787

лицу. Столови и столице су потковани гумом, да се ништа не чује кад се помери једно или друго. Сви ученици у разреду носе па тике, да се не чује лупање ногу, не прави ларма и не квари под који својом чистоћом у истини васпитно утиче. Код задњег зида је умиваоник, вода за пиће, чивилук за кецеље и капуте. Ученици и ученице на часу имају једнаке плаве кецеље. На предњем зиду је табла као каква велика књига чије листове чине табле удешене за отварање. Табле су без тачака и линија, већ само лепо црно обојене, да се по њима може лако писати.

Кад смо ја и мој пратилац г. Тијанић, ушли у учионицу, био је први час и ученици су читали о апостолу Павлу из Св. Писма. Чита се и објашњава. Читали су место како је Павле прво био противник Исусов, па после постао поборник хришћанства, Кад су прочитали један одељак онда учитељ пита да ли се коме шта допада. Једна ученица одговара, да се њој нарочито допада то, што је од једнога великога противника Исусовог постао после велики пријатељ његов. Онда учитељ на то надовезује, да се мишљења мењају, и наводи им пример за то из садашњице. Вели да и данас понеки пређу из једне политичке странке у другу и да је и то једна промена мишљења. Једна ученица вели, да опажа контрадикције у Св. Писму и овом својом изјавом очекује објашњење. Учитељ вели да је баш то доказ, да су Св. Писмо писали људи, а људи нису непогрешими.

Кад се свршио овај час. ја сам питао наставника: зашто он обрађује религијску наставу кад је у Чехословачкој лаичка школа и кад је његово одељење реформно, те не мора да ради и тај предмет. Г. Земанек ми је објаснио, да читање Св. Писма овог часа није било у циљу религијског васпитања и наставе, већ у циљу историјскокултурне наставе. Чита се и обрађује период хришћанства онако исто као што се ранијих часова читао период каменог доба, па Мојсијевог доба, и као што ће се читати и религије осталих народа. Није циљ религија, већ историја. О религији се не говори ништа: ни да јесте ни да није; говори се само о људима или народу какви су они били. На моје питање зашто је првог часа узео баш овај предмет, одговорио ми је да је то област морала, а још Платон је захтевао, да се морал предаје првог часа. Ну он се није руководио овим разлогом, већ код њега сами ученици гласају шта ће ког часа радити. Они су гласали и већина је била за то, да се чита Св. Писмо. Вели, и психолошки је први час најзгоднији за морал. Питао сам га, да деца не злоупотребљавају право гласања и да увек гласају за предмете који су лакши. Одговорио ми је, да нема тога и да гласају за све предмете.

После првог часа био је одмор од пет минута. Ученици нису излазили из учионице, само су устали с места и разговарали. На почетку другога часа опет је било гласање који предмет да се обрађује. Гласали су 12 за читање једне бајке, а 10 за цртање.