Учитељ

788 Учшилче Љ

Пошто је број гласова био приближан, то је учитељ решио, да пола часа читају изгласану бајку, а пола часа да цртају. На моје питање: зашто и сад гласају за читање, наставник ми је одговорио, да је и ова бајка моралне садржине, па је то продужење расположења за морал. Читање је лепо, технички савршено, сва деца читају подједнако правилно. Са читања прешло се на цртање ове бајке. Сва деца добијају материјал од школе (у овом одељењу, а у осталим само сиромашна деца), и одмах су узели бојице и цртали. Женска деца су узела ручни рад и у том је ушла њихова наставница ручног рада. Ученице су се окупиле око ње, неке седеле, неке стајале и радиле. Одмор после овог часа трајао је четврт часа. Тада су ученици јели што су понели од кућа: неки хлеб и путер, неки млеко из флашица итд. "

Ученици су лепо васпитани. У свему су умерено слободни и сношљиви. Сваки има своје место, али за време часа се приближе једно другом и заједно пазе. Један ученик је често устајао и пио воду не питајући за одобрење. Приметио сам наставнику, да му је овај најнемирнији. Казао је да јесте, али је вели и најбољи. Питао сам једну ученицу коју ученицу највише воли и одмах ми је одговорила: „Све подједнако волим". А ти, упитао сам другу. „И ја све подједнако волим“.

__ Један кратак суд који би се могао дати о овим прашким реформним школама које сам ја видео, гласио би: реформа у овим школама је реална и изводљива. Обележје јој је активност ученика, слобода у раду и опхођењу и васпитање за живот.

·" Таква једна реформа је лако изводљива и код нас и специјално

ради наших прилика и наше педагогике, коју једном треба да почнемо да гајимо, треба да имамо у Београду једну реформну школу која би била расадник напреднога рада. Можда би за то била подесна нова теразијска основна школа.

Вуј. Петковић

Анкета о дечјој књизи

Покушало је Педагошко друштво да заитересује шире слојеве васпитача питањем лектире за нашу децу. У томе циљу 06јавило је један упитник, који би учитељи требало да даду деци као један школски писмени задатак и да им том приликом објасне, да је потребно говорити искрено и отворено своје мишљење. Наравно да овде не-би требало никако сугерирати децу нити им дозволити преписивање и саопштавање.

Место да нагађамо и враћамо се своме детињству кроз 65 ћање најбоље говорити са самом децом и тако сазнати њихове жеље, наклоности и укус, што је од највеће користи за будућу обраду лектире за децу. Овај је пут најбољи и најсигурнији зато смо га и изабрали. Али ми њиме не можемо ићи без помоћи