Учитељ

64 учитељ

књижевном говору У прилично једнаким односима као и, рецимо, Немци према књижевном језику. Но људи, чији 16 ДИ јалекат заступан У књижевном говору, а то су сви штокавци, који чине већину, не могу да пристану уз такво мишљење, јер је њима фактично присвајање народнога говора један сасвим природан и оригиналан начин самосталнога изјављивања и осећања и мишљења. То зависи од схватања, које значење имаду писмени саставци. Старо се схватање хвата за то, да писмени саставак детету основне школе треба да буде мерило, до које је способности у писменом изјављивању мисли дете школа развила. Новије схватање удаљило се од тога. Оно узима дечији писмени саставак као акт или као податак, по којем ће просудити индивидуалне особине његове. за нашу изложбу карактеристично је, што је у њој заступано управо то схватање, ако и не најјаче, али ипак толико, да се може видети, како има и у нашим народним школама учитеља, који су правилно схватили задатак језичне наставе. Што ти саставци показују велику језичну и правописну правилност, не мења ствари ништа, јер је тим истакнут само принцип, а то де лог ста за почетак једнога правилнијега схватања рада народне школе у тој дисциплини. Кад се сетимо, како се у тим радовима поступа највише, и кад знамо, да је то од веће чести само фактично преписивање, или, у најбољим приликама, писање напамет, онда треба да будемо задовољни и с таквим јез зултатима. Свака наиме изложба има и једну рђаву страну, она даје често и највише само најнесамосталније радове, јер превладава мишљење, да она треба да даде оно, што је најлепше и најбоље, а то обично није и најоригиналније, а по. најјаче није оно, што Це потребно за студије детета. Ту ссе наиме не види дете, него изабрано дете, које се од просечнога детета разликује; а просечних људи има свакако највише и за њих се управо ради, јер су управо такви људи најјачи ослон свију настојања за напредовање целине.

Поред таквих радова има такођер и сасвим шаблонских, но и то не може да смета, јер и најпростији писмени рад имаде својих добрих страна и главно је, да се таквим радовима посвећује довољно пажње и да се што више раде, а управо то се види на изложеним писменим радовима свију врста. Слика није ни овде потпуна, а нарочито нису радови тако разврстани, да би се могао лако пратити постепени развитак детета у писменом исказивању мисли. Управо такво распорођење изложака било би инструктивно, јер би њиме био приказан пут, којим ваља ићи у тој врсти рада, да се постепено развија способност писменога дечјег изјављивања. То се не види нити код других дечјих радова У изложби и она нам даје више поглед у готове резултате, неголи у генезу рада.

га