Учитељ
5
ње
Наивност и критицизам 163
смо, потребан, јер без њега не би било напредовања ни у једном културном подручју.
Други је пак начин наивнога гледања мање потребан и ваља настојати, да се подигне до критицизма, јер у своме првобитном стању не може да буде користан, јер има у себи све услове, да нашкоди правилну развитку извеснога посла. Таква се наивност испољава у већој или мањој мери у наследовању оних који покрећу једну ствар. Истина сваки од нас мора, па макар само у почетку свога рада, да буде следбеник, јер нема те школе, барем је нема данас, која би могла да образује потпуно самостална раденика, раденика, који ће одмах у раду поћи својим засебним путем. Свака стручна школа настоји да своје ученике управи једним већ утрвеним, сигурним путем, или, у најбољем догађају, да им на основи критичној да све предувете, како би они у своме раду могли почети једним од најбољих путова по своме слободном избору. Више од тога тешко да се може дати. Па и то је већ идеал данашњега стручног школства, за којим ваља тежити свуда, па и у учитељској школи. Према томе идеал је данашњега стручног образовања слободан наследник, и у томе идеалу садржани су заиста сви услови, да се избегне ономе другом начину на-_ ивнога гледања, јер тако образован радник већ започиње свој посао на основи критицизма. Има иту примеса наивности и вере, колико га ова потоња води у избору пута којим ће ударити у раду, а то се не да никако сасвим избећи, јер ту врло много одлучују субјективне особине радника сад у већој, сад у мањој мери. Њихово воћство не може се нигде сасвим елиминирати а најмање се то може постићи код почетника, јер управо код њега врши субјективност видну улогу, а и потребна је за његов даљи развитак барем толико, колико и критична објективност. И управо тој критичној објективности јесте први корен у субјективној снази, у томе, како се неко осећа према извесној појави. Што су његови осећаји према њој јачи, то су и јаче гаранције, да ће продрети у њезину битност и уочити праву њезину вредност. Из субјективности до критицизма додуше пут је врло далек, али је сигурнији, а нарочито ако се створе услови за отварање пута према њему. Треба наћи начина, да се уз јаку субјективну страну развије и смисао за објективност, а то је управо најтеже, јер наоко једно као да поништава друго, јер је на први поглед