Учитељ

МР ПАН

164 Учитељ

једно другоме противно. Но може се наћи излаз, јер има начина, да се поред јаке субјективности изгради и јак смисао за објективност. И тај је излаз, исто тако као што су и све велике ствари у свету и животу, врло прост. Треба само да се субјективна страна будућега радника, његова чувства и тежње развију према битности свију методских поступака, ко јима се човек служио у извесном раду. Кад се тако управи интерес будућега радника према ономе, што је сваки поступак приказивало релативно добрим и релативно корисним, онда ће се заиста и сигурно избећи свакој наивности и сваком догматизму. Но доклегод се управо највећа важност полаже на оно, што је сасвим случајно на некој ствари, и на оно, што њу не чини оним, што она заиста јесте, дотле ће бити немогућ критични објективизам, јер ће се субјективизам истицати као највећи његов противник. Једино на приказани, начин моћи ће се приклонити сва пажња битности ствари, а субјективизам управо ставити у службу објективному оријентисању према свима покретима у подручју савремене педагогије. Такав радник неће веровати у непогрешност једне методе, него ће настојати да у раду њезина битна својства превладају, а то је већ и само по себи критицизам. Тако ће постати наивно гледање на све појаве управо немогуће, јер ће кићење ствари доћи у други ред, а сама срж њезина ће се унапређивати.

и

Активна школа

од Радише М. Стефановића.

Активна школа, којој је тако звучни назив дао први Пјер Бове, устала је на првом месту против старог васпитног система, који је био из основа погрешан, јер је био интелектуалистички. И васпитавајући тако само интелект, он није водио рачуна о васпитаниковом узрасту, није схватао да дете има нарочиту психофизиолошку организацију и зато је употребљавао пасивни метод, који је убијао дечју спонтаност. Против таквог васпитног система устала је активна школа и почела истицати свој активни метод у образовању личности. Тај активни метод, истина, није пронашла савремена педаго-