Учитељ

238 Ушитељ

споменици стилизоване су и учитељске жеље у погледу разврставања и повишица:

На крају одбор је издао за учитељство и јавност извештај о стању у удружењу и о даљем раду.

Београдски учитељски збор. — 93 октобра 1930 обављен је због београдских учитеља, на коме су одређени делегати поднели извештаје са прошлих скупштина и на коме је изабрана нова управа. Збор је примио к знању извештаје о скупштинама, па пошто је усвојио и извештај о раду зборске управе изабрао је нову управу. За претседника зборске управе за наредну годину изабран је г. Живојин Савић, учитељ и управитељ београдске основ. школе код Саборне цркве. Г. Савић је у име своје и у име нове управе захвалио“ збору који

им је указао ово поверење и изјавио, да ће се трудити, заједно.

са управом, да оправда указано им поверење.

Коларчев народни универзитет. — 18 октобра 1980 г. приређен је помен Илији Милосављевићу — Коларцу, великом народном добротвору, па је затим Коларчева задужбина извршила свечано освећење темеља Коларчевог народног универзитета. Претседник задужбинског одбора г. Д-р Александар Белић, проф. универзитета, прочитао је повељу која је стављена у темељ и која гласи:

„1930—19831 године овај дом намењен универзитету подиже се трошком Илије Милосављевића-Коларца, који је оставио своје имање стечено великим трудом и пожртвовањем просвети и култури српског народа.

Коларчев народни универзитет сагради се за време владавине Краља Александра ! Карађорђевића ТУ, под просветном управом министра просвете Божидара Максимовића, бритом и настојањем Одбора задужбине И. М. Коларца, претседника Александра Белића, професора универзитета и академика, Слободана Јовановића, професора универзитета и председника академије, чланова: Богдана Поповића, професора универзитета и академика, Мише Трифуновића, министра у пензији, Драгутина Протића, адвоката, Чедомиља Митровића, професора универзитета и референта Одбора за организацију народног универзитета и Милана Грола, министра у пензији.

Грађевина је подигнута по замисли и под надзором архитекте Петра Бајаловића, професора универзитета, изведена од предузимача инжињера Јакова Козинског, уз сарадњу архитеката и инжењера: Ђуре Бајаловића, Винка Ђуровића, Ивана Куњичева, Виктора Попова и трудом многобројних рад“ ника. Освећење темеља извршио је протејереј Никола Божић 18 октобра 1930 године о педесет-другој годишњици смрти великог добротвора“.

Зе:

На