Учитељ

Хроника 239

Петнаестогодишњица одбране Београда. — Београд је 19 октобра тг. прославио једну тужну свечаност. Приређен је петнаестогодишњи помен оним хиљадама синова, браће и мужева који су изгинули по београдским улицама и рушевинама, бранећи град од немачких и аустријских армија. Свечаност је обухватила свечану седницу општинског одбора и грађанства која је одржана у дворани Новога универзитета, затим помен у Граду код Ружице цркве и помен на Новом Гробљу у костурници изгинулих бораца. Одборску седницу на Универзитету отворио је претседник општине г. Милан Нешић. У име Универзитета говорио је ректор г. Влада Митровић. О културном значају Београда и о његовој историји од постанка Београда — на неколико векова пре Христа — до најновијих дана говорио је потпретседник београдске општине г. Д-р Мирослав Стојадиновић. Одбрану Београда од Аустријанаца и Немаца стручно је приказао генерал г. Војин Максимовић. Сви су говори били врло занимљиви и саслушани са највећом пажњом. После помена у Горњем Граду говорио је г. Милутин Лазаревић, један од бранилаца Београда, начелник штаба Одбране Београда, пуковник у пензији.

Наш државни грб. — Хералдика (наука о грбовима и знаковима) је код нас слабо развијена. То је разумљиво, јер је она најразвијенија била у средњем веку, а гајило ју је витештво које је тада било на највишем степену. Тада смо ми сва три дела нашег народа — били под туђинским јармом, где је развитак сопствене знаности био спречаван, те се нисмо ни могли бавити грбословљем у оној мери како је то био тада обичај у слободних и већих народа. То је узрок што се данас може једва наћи интелектуалац који је бар унеколико потг ње упућен у науку о грбовима. После ослобођења било је других, важнијих послова, те се питањем о грбовима ни даље нико није бавио. Зато се и данас може наићи на људе који немају правог појма о нашем државном грбу, о његовим појединостима и знамењима, а још мање колико те појединости одговарају захтевима науке о грбовима. Каква забуна у нас влада у том погледу лако се може опазити. Чак и на појединим надлештвима се наилази на неједнаке грбове и ретко се наилази на правилан. Нарочито се опажају погрешке у хрватском делу грба и то у броју распореда појединих поља. Исто је тако врло често неправилан и словенски део, где су три звезде, а не једна, са по пет кракова, које се постављају врло различито. О неправилности појединих боја не треба ни говорити.

Нема више разлога да се не обраћа пажња и овим стварима које су иначе важне и значајне. Наш грб треба пре свега