Учитељ

ч:

Ејдетизам у савременој психологији 403

ности у Марбушком психолошком институту. Рт. Зећлу., је учествовао у рату и после рата деси се, те му умре један омиљени ратни друг, и при његовој сахрани он доживе ово: у моменту када ковчег са посмртним остацима би спуштан у гробницу, он виде у савршеној чулној јасности како један анђео лебди изнад гроба, спусти се и узе леш из сандука, па се затим полако уз јек пуковске музике пењаше навише, док најзад не ишчезну у плаветнилу небеског свода. Пт. Зећуу. изјави да је заиста био јако узбуђен у овоме тренутку, али да никад није приметио на себи знаке нервног растројства; у реалитет ове визије, разуме се, није веровао.

Као што рекох, ејдетичара има и међу слабоумним личностима; највећи. број таквих је утврђен међу неинтелигентним ученицима. Тако је још Дробиш, Хербартов ученик, описао у својој „Емпиричкој психологији“ из 1842 године случај једнога дебилног ученика, који је једва могао читати, а притом је ипак био способан да понови од речи до речи, апсолутно тачно целу прочитану страну ма како тешког текста, нпр. из једне правничке дисертације писане на латинском језику. У овоме ученику несумњиво имамо типичан пример слабоумног ејдетичара.

Што се тиче процента у коме се јављају ејдетичари међу лицима разног доба старости, разног пола и професије утврђене су као врло вероватне ове истине:

1) Да је проценат ејдетичара међу младима испод 15 године знатно већи, него међу одраслијим и старијим личностима. Величина тога процента варира пак и међу младима, и то како према месту у коме живе, тако и према типу школе у којој уче. Тако је Освалд Крох утврдио, да међу реалцима марбуршких школа има 61% ејдетичара, док међу гимназистима само 49%. Међутим сам Крох вели о томе: „Не изгледа оправдано, придати утврђеним бројевима неко веће значење осим локалног.) Јер се за друга места показао проценат ејдетичара мањи. Тако су испитивања ученика у Гетингену показала 50 % међу ученицима виших реалних школа; у некој другој северно-немачкој вароши проценат ејдетичара међу обдареним ученицима основних школа био је 66%. У вези с тим ваља поме-

нути, да су Фрајлингова испитивања, која је он вршио над уче-

ницима у Марбургу, показала мањи проценат од процента који је нашао Крох. „Наше вредности, вели Фрајлинг, према просечности многодишњих испитивања заостају нешто иза бројева које је утврдио Крох“ >)

У 0: Кеоћ н. нам ст. 18—19.

2) Н. ЕгеШпа, Џђег Фе гаштнећеп Маћгпећтипсеп дег јисгепансћеп !п дег ејде! већеп ЕпбмеКипазрћазе (Ма!. Џбег деп Ашбаџ дег Маћгпећтипоз мен Е. Јапегзсћ) ст. 238. ·