Учитељ

568 Учитељ

начују с вољом.“ Радњи чула и разума мора се придружити веровање да би се дошло до знања. Вера је потребна погодба. сазнања: што сазнајемо, верујемо такође; што верујемо, не можемо увек и да сазнамо. Неверовање води „жалосним“ разочарењима и заблудама.“ М поступање човечје оснива се на вери. Јер у веровању у небеску државу састоји се циљ човеков, а да њу постигне, подешава он своје поступке (радње) „које врши у односу према богу и ближњима“; јер живот је државе „без: сумње дружеван“.

"Тако долази Августин помоћу унутарњег искуства, помоћу „чула унутарњег човека“ (а за делатност тога чула нису потребни „ни оштрина ока, ни шупљина ува, ни отвори ноздрва, ни кушање непаца, ни телесног додира“) до троструке особености цовечјег душевног живота. Она, додуше, „није равна највишој тростручности („Тројица“), већ шта више врло различита, није: ни подједнако вечна и, кратко речено, није слика исте суштине као Бог, па ипак је тако створена да, 'упоређена с њим, ништа друго међу стварима које је Бог створио није по својој природи ближе њему, ма да јој је за њено усавршење потребно преиначење, па да и по сличности стоји најближе Богу“. Захваљујући. унутарњем чулу, „ја сам сигуран да сам, и то знам, и то љубим,. и на исти сам начин сигуран да га љубим“. Августин је пошао такође од сумње академичара чију је скепсу. нападао,“ а резултат његовог сазнања на основу унутарњег искуства, у оштрој супротности према скептичарима, била је првобитна извесност о тространој али нераздвојној целини душевног живота. Те три стране свести означава Августин различито: биће, живот и сазнање, или биће, знање и љубав, или памћење, мисао, воља итд. Али не само бог и човек већ и све ствари показују исту тростручност, пошто све оне „сједињују у себи биће уопште, своје посебно биће и уређену везу онога општега с овим посебним“.“

Ово звучи као наговештавање везе међу стварима, на којој почива модерно посматрање природе. У истини се Августин.

7 Тамо, Х 14, 12, 4. ХТУ, 6, стр. 192. 18 Тамо, ХЈУ, 18, стр. 648. Упр, 9. Е. Шррз, Менапзсћаџипо и. ВИд4-– ипозјдеа!, стр. 106 и даље.

19. Тамо, У, 17: ХЕ 27, стр. 56; Х1, 26, стр. 53; Х!, 26, 27. 20 У спису Сопга Асадет!сов. 21 Џеђегуео, П, стр. 159.