Учитељ

572 Учитељ

основана животна заједница несумњиво блиске модерном посматрању човечјег живота, ипак крајњи циљ који је постављен човечјем животу одговара потпуно античком животном идеалу. и деловање ума не може се код Августина, као што је већ поменуто, сматрати као савладано. У том правцу треба можда тражити и утицај. Августиновог схватања на мислиоце најближега. наредног доба.

3 У знаку религије

У оцени даљег развитка средњевековног схватања мишљења су подељена. Док се на једној страни одриче цео тај развитак и говори о застоју, дотле се на другој страни тврди да 1е средњевековна филозофија унела одсудно нове моменте у посматрање, тако да се дело правих оснивача модернога посматрања не означава као оригинално. Није наш задатак да у појединостима изложимо те разлике у мишљењу које у последној линији зависе много од личног принципијелног гледишта самог оцењивача. Уосталом, то не би био ни какав значајан прилог за наше схватање, јер за нас, као што је чешће поменуто, развитак претставља напредовање без рупа, празнина, ма да се доиста могу утврдити времена, у којима развитак врло лагано напредује. Само се апсолутни застој не може замислити.

У целом средњем веку имамо посла с борбом двају схватања света, борбом, која је била условљена појавом хришћанства. Грчко схватање које је владало целим тадањим културним светом није, као што смо наговестили, било потпуно савладано ни од Августина. Напротив, оно је увек поново освежавано преводима и коментарима. Тако се Вов из (480—525) учинио особито заслужним за значајан утицај Аристотелове логике на Средњи век, те га поред Августина означавају као другог учитеља тога доба.“ Хришћанско - августиничко схватање о суштини личности у њеној заједници с богом утицало је на средњевековне мислиоце, који су били у грчком току мисли, да истакну питање о односу божанства као најопштијега према појединим стварима телесног света. То је питање довело затим до такозване препирке о универзалијама коју је започео Ериугена (Егшсепа, око 810—877), и која је скоро два столећа (од друге половине деветога до прве половине 11 века) поглавито зани-

31 Џеђегмео, П, стр. 192.