Учитељ

"768 Учитељ

ховне снаге и способности. Укупна настава баш свесно одбацује систематику по предметима. Наставно градиво у укупној настави не цени се по месту и значају који има у систему предмета, него се цени према утицају на децу. Има пуно градива које је у систему предмета неопходно, зато важи и у школској настави као неопходно, али које се може у ствари потпуно изоставити као излишно. На пр. многа географска имена, бројеви висина. године и ток битака итд.. Неопходно за дечје образовање јесте подробно познавање домовине, њен привредни положај, њезина фауна и флора, њезина историја и литература. Код људи је одвајкада постојала тежња за бољом будућношћу и увек ће постојати. Свет стари и подмлађује се, а човек се увек нада бољему. Али се само надом и чежњом не постиже побољшање будућности, него активним радом. Школа има веома тежак и веома озбиљан задатак да децу — будуће грађане "стави обема ногама на чврсто тле. Она има да их у томе упућује - и оспособи да могу схватити односе и догађаје, она мора код деце да буди и васпитава вољу, да свесно и активно сарађују на развитку садашњости за бољу будућност. Она не сме да ишчекује и да се нада бољему споља, нити сме да допусти да за њу нико други ради, јер онда постаје излишна. Укупна настава у вези са радном наставом ставља младеж посред живота у завичају: учи их да пажљиво посматрају и испитују, да упознају проблеме и да их решавају, уколико то, наравно, њихове снаге допуштају. Укупна настава их још учи, да упознају узајамни однос завичаја и осталог света, зависност његову од овога света и од историјске прошлости. У настави подељеној на предмете овакав се однос превиди или ако се и предвиди, он је испрекидан. Отуда и долази то, да научено знање у школи, по свршетку школе стоји некорисно и неприменљиво. Главни циљ укупне наставе, пак, није знање, него сазнање, разумевање, увиђавност и разборитост.

План укупне наставе почива на пажљивом посматрању детета како се игра, како ствара и расте под утицајем заједнице и школе. У његовом психолошком развитку разликују се три ступња: 1. доба од 4 до 8 године живота, дакле само једним делом пада у школско доба; 2. ступањ освајања стварности од 9 до 19 године; 3. зрело доба, од.13 до 16 године. М према томе план за укупну наставу у сеоској нижој основној школи · био би овакав: |

Ги П разред

Деца [и П' разреда налазе се још на првом ступњу психолошког развитка, доба бајки. Дете на овом ступњу прилази старијима са питањима и чим му се на постављено питање одговори, одмах се умири. Нагон за мишљење је још кратак. Задовољава се подацима из најближе станице и ту се и задржи. Најзад и воља за знањем је стварно ограничена; прибегава се